OVE DVE VOĆKE su najisplativije za GAJENJE U SRBIJI! Mesečno se zaradi 5.000 EVRA, a ulaganja su MINIMALNA!
U Srbiji postoji veliko interesovanje za podizanje zasada voća.
- Kod nekih voćnih vrsta gde nismo očekivali da će biti interesovanje pre 3-4 godine, a to je borovnica, ovo je dokaz da, kada se uvedu savremene tehnologije koje su praćene fertirigacijom, dobar sortiment, znači da se može uspeti – rekao je dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.
Prema njegovim rečima, sve je više interesovanja za ovu voćnu vrstu, koja je perspektivna u Srbiji.
ZADUŽENOST KOMPANIJA SAMO ŠTO NE EKSPLODIRA! Svakog trenutka može da dođe do NOVE EKONOMSKE KRIZE, a GRAĐANI su na udaru
Srbi pojedu TREĆINU ONOG ŠTO ZARADE: Najviše novca trošimo na hranu, a evo kakvo je STANJE KOD EVROPLJANA
Država DAJE BESPLATNO OSIGURANJE USEVA: Zbog čega ratari ne koriste tu olakšicu?
On se nada da će proizvođači borovnice shvatiti da treba da se udruže, da imaju svoje hladnjače gde će čuvati robu dok se ne proda.
Prema njegovim rečima, veliko je interesovanje i za podizanje zasada oraha. Kako sam kaže, orah je deficitaran u Evropi, a kod nas još uvek nije dovoljno urađeno na savremenoj tehnologiji proizvodnje oraha, to jest, na inteziviranju proizvodnje, na gustoj sadnji 7 x 5m, odnosno, 8 x 4m, i uvođenju sorti koje imaju lateralnu rodnost, kao što je Čendler, Pedro Ferned i ostale sorte.
– Čak i naša sorta Rasna je jako dobra – istakao je profesor Keserović.
Takođe, veliko je interesovanje za podizanje zasada kajsije i jagode. Međutim, kod nekih voćnih kultura postoje evidentni problemi.
– Tamo gde nismo nismo uradili dovoljno, gde postoji, zapravo, jaz između proizvođača i prerađivača – to je kod proizvodnje maline i kod proizvodnje višnje. Da nateramo male proizvođače i višnje i maline, da oni imaju svoje hladnjače i svoje prerađivačke kapacitete – ukazao je on.
Što se tiče šljive, profesor ističe da je veliki problem bio sa cenom šljive, da je bila izuzetno niska u centralnoj Srbiji, i to ne samo za šljivu već i za višnju.
– Ja sam rekao proizvođaču u centralnoj Srbiji, da bi bili konkurentni moraju povećati proizvodnju po jedinici površine i moraju smanjiti troškove proizvodnje. Ni jedan veći zasada u Vojvodini nije bez savremenih tresača za mehanizovanu berbu, čak postoje i kombajni, a oni dole pojedinačno ne mogu to uraditi, nego se moraju udružiti i nabaviti savremene tresače, koji smanjuju troškove proizvodnje – zaključio je profesor Keserović.
Gajenje borovnice u našoj zemlji nesumnjivo postaje sve veći trend. Sve je više onih koji smatraju da je ova voćka isplativa. Naime, kako navode iz Privredne komore Srbije, borovnica ima stabilnu cenu, i sa normalnim prosečnim prinosom, mesečno po hektaru, može da se zaradi oko 5.000 evra.
Orah daje oko četiri tone po hektaru, a od prinosa ostaje 45 do 55 odsto jezgra, odnosno oko dve tone. Cene su različite i kreću se od 5 do 10 evra, tako da se može zaraditi optimalno godišnje oko 11.000 evra, ali treba imati u vidu da su godišnji rashodi koji podrazumevaju održavanje i ubiranje plodova samo 16 odsto što je povoljno u odnosu na drugo voće.
"NEĆE BITI ENERGETSKE VELIKE ALBANIJE" Đurić odgovorio prljavim pokušajima Prištine da UKRADU SRPSKU IMOVINU
PITANJE KOJE JE PLAŠILO MNOGE: Vučić otkrio šta će biti sa milion i po vozila u Srbiji koja imaju euro 3 motore
NOVI USLOVI ZA PENZIJU U 2020. Muškarce čeka jedna promena, ali za žene je situacija POTPUNO DRUGAČIJA (FOTO)
STANOVI SVE SKUPLJI I SKUPLJI: Evo koliko koštaju nekretnine u Beogradu i gradovima Srbije!
Država podstiče poljoprivrednu proizvodnju: Na hektar zemljišta porez samo 13 dinara
BONUS VIDEO: OVO ZAISTA POSTOJI?!" Pogledajte NAJNEVEROVATNIJA mesta na planeti koja se mogu videti samo preko GUGL MAPA (VIDEO)
