JAVNI ILI PRIVATNI SEKTOR? Gde je plata veća i ko ima bolje uslove za rad - koliko se u Srbiji zarađuje
Dragoljub Rajić,koordinator Mreže za poslovnu podršku u Srbiji kaže da se i iz zvaničnih podataka, koji imaju manjkavosti u metodologiji, vidi da su zaposleni u javnom sektoru privilegovani.
Statistika pokazuje da plate u Srbiji, i pred ekonomske krize izazvane korona virusom, rastu što se može videti i iz najnovijih podatak RZS po kojima je prosečna neto zarada u martu bila 65.289 dinara, što je, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, nominalni rast od 9,4, dok je realni 7,5 odsto.
VIŠE NEMAČKIH INVESTICIJA NA BALKANU? Evo ko može da računa na Nemačka ulaganja
ZA OVAKVO UŽIVANJE, CENA PRAVA SITNICA! Od Beograda do Novog Sada vozom za 30 minuta - ovoliko ćemo plaćati kartu
PORASLE CENE NAFTE: Barel Brenta dostigao nivo od 71 dolar
Pri tom medijalna neto zarada iznosila je 49.328 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih imalo zaradu do tog iznosa. Ekonomisti kažu da je statistika čudna nauka i da se iza ovih opštih podataka kriju oni malo specifičniji, koji pokazuju da je zabeleženom rastu prosečne zarade najvećim delom doprineo javni sektor, gde su primanja i prošle ali i početkom ove godine povećana, i u martu iznose 72.407 dinara, što je za 5.000 više nego u novembru prošle godine.
Za razliku od njih, primanja preduzetnika i zaposlenih kod njih, nisu imala takav skok, što se vidi i iz podataka RZS, po kojima je njihov prosek u martu bio 34.452 dinara. Ta razlika nije mala i iznosi blizu 38.000 dinara, međutim, prema analizi Mreže za poslovnu podršku, ti podaci RZS se odnose samo na jedan deo velike porodice privatnog privrednog sektora, dok onaj drugi koji se ne može jasno sagledati kroz zvanične podatke, pokazuje da je u prvom tromesečju prosek oko 380 evra (44.000)
On je u Beogradu veći i kreće se oko 430 evra, u Vojvodini oko 410 dok je u ostatku Srbije 365 evra prosečana zarada.
Dragoljub Rajić,koordinator Mreže za poslovnu podršku u Srbiji kaže da se i iz zvaničnih podataka, koji imaju manjkavosti u metodologiji, vidi da su zaposleni u javnom sektoru privilegovani.
- Njihovo povećanje zarada nije u skladu sa privrednim rastom. Država je u kratkom roku dva puta podigla zarade u javnom sektoru čime se razlika u primanjima u poređenju sa privatnim uvećala. Ona se kreće od 20 do 25 posto što nije malo. Mi imamo oko 40 posto ljudi, od ukupnog broja zaposlenih, koji rade u državnom sektoru, i njihov rast palata povećava i prosečnu zaradu. Na iznos prosečnih primanja uticalo je i uvećanje minimalca, koji je za šest godina korigovan za 45 posto a rast privrede nije bio ni približno toliki. Ako se pak pogleda skok zarada u pojedinim delovima javnog sektora, poput državnih preduzeća, videće se da je razlika još drastičnija odnosno da je zaostatak privatnog sektora još veći - navodi Rajić.
Njegove tvrdnje vidljive su i iz podataka RZS, po kojima su prosečna primanja u državnim preduzećima u martu bila 81.897 dinara. To je za 16.608 dinara više od prosečne zarade u Srbiji. Taj trend je vidljiv i kod drugih delova u javnom sektoru. Tako je u državnoj administraciji na svim nivoima prosek primanja 74.959 dinara, u zdravstvu i socijalnoj zaštit 73.801 dok je u obrazovanju i kulturi "samo" 66.571 dinar.
Značajne razlike u platama između javnog sektora i privrede ne treba da čude jer su i različiti parametri na osnovu kojih se oni obračunavaju. Dok se u privredi uvećavaju na osnovu postignutih rezultata u javnom sektoru sistem obračuna je drugačiji. Naime, do aprila 2012. plate su im se usklađivale sa inflacijom. A zatim slede promene. Od oktobra 2012. do aprila 2014. plate su uvećavane za fiksni procenat, i to u oktobru 2012. i aprilu 2013. dva odsto, a u oktobru 2013. i aprilu 2014. za 0,5 odsto.
Prosečne zarade u martu u dinarima:
- 65.289 u Srbiji
- 72.407 u javnom sektoru
- 81.897 u državnim preduzećima
- 74.959 u državnoj administraciji na svim nivoima
- 73.801 u zdravstvu i socijalnoj zaštiti
- 66.571 u obrazovanju i kulturi
- 34.452 u prosek primanja preduzetnika i zaposlenih kod njih
Posle toga uvedeno je fiskalno pravilo koje nalaže svođenje rashoda za plate na održiv nivo, tako da se teži tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP-u bude do sedam odsto BDP-a. Nakon toga država je donosila odluku o povećanju plata u skladu sa budžetskim mogućnostima.
Tako je od januara institucije, ustanove i preduzeća mogu da zapošljavaju shodno njihovim potrebama i novcu koji imaju, ali uz ograničenje da to ne može da bude više od 70 odsto novih radnika od broja zaposlenih koji su prethodne godine otišli.
Dragoljub Rajić navodi da su i zarade u privatnom sektoru zabeležile rast ali da se on ne može porediti sa onim u javnom sektoru, tim pre što su i neke grane zbog korone pretrpele značajne štete.
- Mi nismo radili za prvo tromesečje analizu o zaradama po sektorima ali je jasno da su neke privredne grane zabeležile značajan pad prihoda. To se pre svega odnosi na hotelijerstvo, ugostiteljstvo ali i tekstilnu industriju i neke segmente automobilske industrije. To se automatski odrazilo i na zarade. Ranijih godina radnici u trgovini i tekstilnoj industriji zarađuju najmanje, proizvodnji nešto više, dok su zarade u IT sektoru i jednom delu energetike najviše i one značajno podižu prosek. Ipak, poslednje četiri godine plata u privatnom sektoru vrlo malo se menjala - kaže Rajić.
