SKAČU PLATE ZA ZAPOSLENE U JAVNOM SEKTORU: Trend rasta se nastavlja, a evo ko bi mogao dobiti najviše
Računica uliva nadu
Iako budžet za 2022. godinu još nije skrojen, okviri i projekcije za neke segmente u Ministarstvu finansija stavljeni su na papir, uključujući i one koji se odnose na povećanje zarada u javnom sektoru, ali još uvek nije precizirano da li će one biti veće od 4,5 posto, koliko je definisano u fiskalnoj strategiji.
BEOGRADSKI UNIVERZITET PRVI PUT NI U 500 NAJBOLJIH: Ovo su razlozi zbog kojih nije na prestižnoj Šangajskoj listi
Usvojena Strategija informacionog društva i bezbednosti: "Srbija prepoznaje značaj digitalizacije"
DA LI IDETE U ŠKOLU ILI NE ZNAĆETE SVAKOG PETKA: Stiglo novo obaveštenje za školarce - ovo su uputstva koja morate znati
Nacrt ovog dokumenta trebalo bi da bude završen do sredine oktobra, kada će se orjentaciono znati i procenat uvećanja zarada za blizu 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, ali ako je suditi po onom što trenutne analize pokazuju, mesta ima i za veći rast od ovog koji je projektovan. Te analize su bazirane pre svega na dobrim parametrima u drugom tromesečju ove godine, kada je zabeležen privredni rast od neočekivanih 13,4 odsto.
Tako visok procenat uticao je da ukupni rezultati za prvu polovinu godine budu na nivou od 7,5 posto, a ukoliko se i u trećem tromesečju nastavi ovakav trend, onda je gotovo izvesno da će se odstupiti od projekcije od 4,5 odsto iz Fiskalne strategije. To praktično znači da je realno da u javnom sektoru se plate povećaju na nivou rasta BDP, koji bi ove godine mogao da bude oko 6,5 pa čak i 7 procenata.
Tako bar tvrdi izvor iz Nemanjine 11, uz ogradu, da će sve biti mnogo jasnije i konkretnije sredinom septembra.
- Tada će biti neki preliminarni rezultati privrednog rasta u trećem tromesečju i na osnovu njih biće jasnije koliko je moguće da zarade porastu u javnom sektoru. Ono što je za sada načelna orjentacija, jeste da povećanje plata neće ići linerano za sve sektore, već će biti difirencirano, odnosno pojedini segmenti, poput zdravstva ali i bezbednosnih struktura, će više dobiti od ostalih. To je uostalom bila praksa i prošle i ove godine. Dakle, još je neizvesno ko će koliko para dobiti više ali ako bi se u ovom trenutku kreirao budžet, gotovo je sigurno da bi bilo mesta za uvećanje zarada od 6 do 6,5 posto - navodi izvor.
S druge strane, Fiskalni savet u mišljenju na nacrt fiskalne strategije za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu navodi da to uvećanje ne bi trebalo da bude veće od 4,5 posto.
- Strategijom je planirano da plate zaposlenih u opštoj državi u naredne tri godine rastu oko 4,5 odsto godišnje u proseku. Takvo, kontrolisano povećanje zarada u javnom sektoru bilo bi osetno manje od njihovog uobičajenog rasta u prethodnim godinama, manje od očekivanog rasta BDP-a, kao i od planiranog rasta penzija. To bi onda, po planu iz Strategije, vodilo ka primetnom smanjenju budžetskih rashoda za plate zaposlenih u odnosu na BDP - sa 10,4 odsto BDP-a iz 2021. na 9,7 odsto BDP-a u 2024. godini - kažu u Fiskalnom savetu.
Dodaju i da predviđeno umereno povećanje zarada u javnom sektoru ekonomski jeste opravdano, i s te strane Strategiji se nema šta zameriti.
- Problem je, međutim, to što su se slični planovi ponavljali u svakoj Strategiji u prethodnih pet godina i nijednom se nisu ostvaril i - kažu u Fiskalnom savetu.
Neizvesno je da li će se ostvariti i u narednoj godini ali ono što je izvesno, bar po najavama zvaničnika, privredni oporavak od posledica korona virusom, ide u dobrom pravcu i realno je očekivati da BDP na kraju godine bude 6,5 ili čak i 7 posto.
Te procene ulivaju nadu da ima osnova za veće uvećanje zarada od definisanih 4,5 posto. Ipak, stručnjaci upozoravaju da se mora dobro izvagati kome i koliko para dati jer u protivnom mogla bi se narušiti konstrukcija fiskalne strategije definisana za naredne godine.
- Fiskalnom strategijom prognoziran je rast BDP-a od 6 odsto u 2021, a zatim usporavanje privrednog rasta na 4 odsto u periodu od 2022. do 2024. godine. Planirano je da će inflacija u srednjem roku biti relativno stabilna na nivou od oko 2,8 odsto godišnje, a tekući deficit platnog bilansa prognozira se na oko 5 odsto BDP-a uz tendenciju postepenog smanjivanja. U vremenu povećane neizvesnosti koje je sa sobom donela zdravstvena kriza, promene makroekonomskih agregata znaju da budu nagle i teško predvidive (na primer poslednje ubrzanje globalne inflacije) pa je pravljenje makroekonomskih projekcija otežano - upozorava Fiskalni savet.
Drugim rečima Fiskalni savet se zalaže da se ne odstupa od definisanog povećanja zarada, koje su poslednjih godina kontinuirano rasle u javnom sektoru. Ove godine to je bilo na nivou od pet posto, prošle čak 10, s tim što su zdravstveni radnici u aprilu prošle godine imali vanredno uvećanje od 10 posto.
Sličan trend je bio i u 2019. godini kada su zarade u javnom sektoru rasle u rasponu od osam do 15 posto, koliko su dobile medicinske sestre i tehničari.
