POČELA POMAMA ZA BELIM ZLATOM: Narod hrli ka planinama, a ako pronađete dobar ulov, nagrada je 2.500 EVRA
Uz klimatske promene i smanjenje padavina, loše upravljanje šumama takođe ugrozilo buduće berbe tartufa.
Navala na luksuzne gljive u našem komšiluku počela je 1999, nakon što je otkriven tartuf težak 1,31 kilogram.
Čuveni tartufi važe za najskuplje gljive na svetu, a na malom, crnom delikatesu može veoma dobro da se zaradi i u Srbiji. Radoslav je, recimo, svojevremeno otkrio najvažnije tajne u vezi s uzgajanjem tartufa.
SASTAVI PREDIZBORNI TIKET - Više od 300 najvećih kvota čeka vas u Meridianu
OD DANAS NEMA PROMENE CENA ZA OVE NAMIRNICE: Koliko ćemo plaćati brašno, meso i mleko? Najavljene DRAKONSKE kazne
DONETA NOVA PRAVILA: Ko je ispunio uslove za penziju, a šta se menja već od 1. januara u Srbiji
Ali, ova specifična vrsta gljiva mogla bi biti ugrožena.
Naime, lov na tartufe u šumama severozapadne Hrvatske je u opasnosti zbog klimatskih promena i krčenja šuma, što izaziva strah da bi "gastronomski rudnik zlata" u ovoj zemlji mogao biti u riziku.
Slikovite šume Istre, sa specifičnom mikroklimom, odavno su poznate po proizvodnji nekih od najfinijih belih tartufa, čija cena je ove godine rasla do 2.500 evra po kilogramu.
Ali, porast temperatura i manjak padavina (što je posledica klimatskih promena), u kombinaciji sa smanjenjem nivoa vode i gubitkom staništa, mogli bi da ugroze prirodni inkubator, prekopotreban za proizvodnju ove luksuzne hrane.
- Teže je pronaći, nego prodati tartufe - žali se francuskoj agenciji AFP Darko Muzica, predsednik Udruženja tarfufara Istre.
Kaže da je, uz klimatske promene i smanjenje padavina, loše upravljanje šumama takođe ugrozilo buduće berbe tartufa, pri čemu je prednost data drvnoj industriji.
Slično upozorenje je izdato i u studiji iz 2014: "Produktivnost prirodnih staništa tartufa smanjuje se širom sveta, što je često povezano sa klimatskim promenama, ali i sa načinima na koje se tlo iskorišćava".
Ljubitelji tartufa kažu da je potrebna hitna akcija kako bi se zaštitilo njihovo prirodno stanište.
Lovci mogu dobro da naplate svoj trud, ali on nije lak. Obično kreću u pratnji posebno treniranih pasa i provlače se kroz guste šume blizu Motovuna, u nadi da će pronaći "belo zlato".
Istra je i dalje jedno od retkih područja izvan poznate italijanske regije Alba, koje može proizvesti vrhunske bele tartufe zahvaljujući vlažnoj klimi i alkalnom tlu koje jestivim gljivama daje jaku aromu i optimalnu gustoću.
Uticaj promena vezanih za klimu prirodno utiče na hrvatske lovce na tartufe, budući da prve pisane beleške o tartufima u Istri potiču iz davne 1920. godine, kad je poluostrvo pripadalo Italiji. U poslednje dve decenije industrija je značajno uznapredovala, te zarada sada iznosi milione dolara godišnje. To je Istru podstaklo da se brendira kao "Zemlja tartufa".
