POČEO JE U GARAŽI I NAPRAVIO NEVEROVATAN IZUM: Alenovo "čudo" od solarnih panela zadivilo najveće kompanije
Pre oko sedam godina, Vins Alen je upao u garažu koju je delio sa stanarima u predgrađu Sidneja i pokušao da "uzdrma" industriju energije.
On je u to vreme bio kandidat za doktorat na Univerzitetu u Novom Južnom Velsu i imao je ideju da solarne panele učini mnogo jeftinijim: zameniti skupo srebro koje se obično koristi za izvlačenje električne energije iz uređaja obilnim, jeftinim bakrom.
Laboratorije i dobro finansirani kompanije već su se borili sa istim pokušajem da odbace srebro. Alen je izgradio je vlastitu opremu kako bi isprobao jednu ideju za drugom u kratkom periodu, sve dok nije pronašao tehniku koja je delovala. "SunDrive Solar", kompanija koju je suosnovao 2015. godine na osnovu ovog istraživanja, ove nedelje je dokazala da je proizvela jednu od najefikasnijih solarnih ćelija svih vremena, prema vodećoj nezavisnoj laboratoriji za ispitivanje. "SunDrive" je to uradio sa bakrom kao metalom u jezgru.
OVA VEST NEĆE OBRADOVATI TRGOVCE: Kriptovalute u crvenom, bitkoin ponovo u padu
ŠTETA OD PREKO 10.000 EVRA! Meštani srpskog sela u šoku - ovo se NIKAD NIJE DESILO (FOTO)
Kada budete čuli za koliko je prodat stan u Beogradu, neće vam biti dobro: Ovo je najskuplja ulica u Beogradu
Ako "SunDrive" može masovno proizvoditi svoju tehnologiju - a to je veliko ako - australijsko pokretanje moglo bi smanjiti troškove solarnih panela i učiniti industriju daleko manje zavisnom od srebra. "Stvar u vezi sa bakrom je ta što je vrlo bogat i obično je oko 100 puta jeftiniji od srebra", rekao je Alen.
Oko 95% solarnih panela izgrađeno je od fotonaponskih ćelija napravljenih od silicijumskih pločica. Da biste izvukli električnu struju iz ćelija, obično ih morate spojiti metalnim kontaktima. Srebro je dugo bio izbor metala jer je sa njim lako raditi i veoma je stabilno. Proizvođači solarnih panela oslanjaju se na proces sito štampe sličan onom koji se koristi za postavljanje dizajna na majice, gurajući gustu srebrnu pastu kroz mrežicu i na njihove silicijumske ćelije po fiksnom uzorku. Ako ste ikada izbliza videli solarnu ćeliju, slabe, tanke linije koje prelaze preko nje su metalne elektrode.
Proizvođači solarnih panela sada troše čak 20% svetskog industrijskog srebra svake godine. Kada su cene srebra visoke, samo metal može činiti 15% cene solarne ćelije. Čak i nakon velikog pada ove godine, bakar se u Londonu trguje za nešto više od 9.000 dolara po toni. Ta ista količina srebra koštala bi skoro 770.000 dolara. Solarnoj industriji će biti potrebno sve više srebra kako nastavlja da cveta i u jednom trenutku, smatraju "SunDrive" -ovi zagovornici, verovatno će potražnja za metalom ograničiti širenje solarne energije potrebne za smanjenje emisije gasova staklene bašte.
Problem koji sprečava proizvođače solarnih panela da odbace srebro bilo je to što se bakar ne podleže standardnim proizvodnim tehnikama, delom i zato što se ne lepi dobro za solarne ćelije. Bakar takođe lakše oksidira, što utiče na njegovu sposobnost da vodi struju.
Univerzitet u Novom Južnom Velsu ima dugu istoriju otkrića solarne tehnologije, a Alen je ovu bakarnu zagonetku uključio u srce svojih postdiplomskih studija. Umesto da radi u školskim laboratorijama, Alen je mislio da bi mogao brže izvesti eksperimente izgradnjom istraživačko -razvojnog postrojenja u garaži. Proveo je nekoliko godina sastavljajući mašine koje su sadržale mešavinu tečnog bakra koju je on sam stvorio i koje su mogle kontrolisano da talože gnojnicu na solarnu ćeliju.
- Uvek sam želeo da sledim svoju radoznalost i isprobam gomilu slučajnih, ludih ideja - rekao je Alen. Bilo je potrebno malo diskrecije budući da je bilo komšija, a ja sam šetao u laboratorijskom ogrtaču sa svim tim hemikalijama.
Kompanija sada ima desetak zaposlenih. Hu, koji je odrastao u Kini i preselio se u Australiju sa 16 godina, bavi se poslovima, dok se Allen drži nauke.
