POČINJE LITIJUMSKA GROZNICA: Najtraženiji metal na svetskom tržištu iskopavaće se i kod nas?
Resursi najavljuju litijumsku groznicu i bitku za veliku zaradu.
Srbija ulazi u litijumsku groznicu.
S obzirom na to da se bliži početak eksploatacije u svetu traženog litijuma koji Rio Tinto u Jadru istražuje od 2004. godine, sledi bitka za veliku zaradu, ali i ona za životnu sredinu.
VELIKE IZMENE STUPAJU NA SNAGU: Vožnja taksijem biće potpuno drugačija, cenovnik ne određuje taksimetar
SJAJNE VESTI I NOVA RADNA MESTA: Vučić na polaganju kamena temeljca za izgradnju farbike Tojo tajers u Inđiji
SIMBOL NAJJAČE EKONOMIJE NA SVETU: Korona je promenila status ove zemlje, sve više otkaza i MALE PLATE
Britansko-australijska rudarska grupa Rio Tinto bi za dve godine bi mogla da počne eksploataciju jednog od najtraženijih metala na svetskom tržištu.
Za Srbiju tu, međutim, ne bi bilo velike zarade ukoliko se ovde ne izgradi i fabrika litijumskih baterija, smatra savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, Miroslav Ignjatović.
Rio Tinto je u najnovijem saopštenju naveo da je ažurirao podatke o mineralnim resursima istraživanja i prerade litijum borata u Jadru u Srbiji, prema kojima rezerve rude iznose 16,6 miliona tona koja sadrži 1,81 odsto litijum-oksida i 13,4 odsto bor-trioksida. Indicirani mineralni resursi Jadra se, pak, sastoje od 55,2 miliona tona 1,68 odsto litijum-oksida i 17,9 odsto bor-trioksida.
Resursi najavljuju litijumsku groznicu i bitku za veliku zaradu
Na pitanje šta nam kazuju ti podaci, Ignjatović kaže da to znači da bi eksploatacija trebalo da bude isplativa.
- Rezerve rude, a to je ovaj prvi podatak o 16,16 miliona tona, izvesne su i sigurne. Na osnovu njih oni mogu da izvrše projektovanje u rudniku. A onaj drugi podatak o indiciranim resursima govori o rezervama koje još nisu zaokružene i nisu tačno definisane. Još zahtevaju dodatna istraživanja, dodatne bušotine - objašnjava on.
On smatra da to nesumnjivo govori o tome da je reč o dovoljnim rudnim rezervama, ali i o mogućnosti da se izdvoji potreban koncentrat litijuma, što ukazuju na to da je posao isplativ i da se može očekivati dalji nastavak radova. Ignjatović smatra da će Rio Tinto sada kod Ministarstva rudarstva i energetike overiti prve rezerve na koje računaju.
Projekat Rio Tinta u julu je krenuo sa studijom izvodljivosti, sa ulaganjem od gotovo 200 miliona dolara. To uključuje detaljan inženjering, otkup zemljišta, radnu snagu i pripremu za izgradnju, dozvole i rani razvoj infrastrukture, što se očekuje da bude dovršeno krajem iduće godine.
- Eksploatacija bi mogla da počne za dve godine, realno u punom obimu. Oni treba da overe rezerve, da naprave dokument za Ministarstvo rudarstva i energetike, onda studiju za zaštitu životne sredine koji će ići ka tom ministarstvu. S obzirom na to da su oni jako velika firma to će ići dosta brzo. Ali pripremni radovi na otvaranju rudnika će trajati malo duže jer je u pitanju podzemna eksploatacija - ističe Ignjatović.
Ekonomska računica
Ignjatović napominje da će ekonomska računica zavisiti od sadržaja litijuma.
Taj procenat od 1,81 odsto litijuma u rudi je, kaže on, u redu i dodaje da poznata svetska rudarska kompanija kakva je Rio Tinto ne bi ušla u podzemnu eksploataciju da je taj procenat niži. Uz to, kako procenjuje, cena litijuma neophodnog za pravljenje baterija za električne automobile, ali ne samo njih, na tržištu će još da raste.
- Značaj za nas u Srbiji je ukoliko se ovde izgradi i fabrika baterija, bilo za kola, bilo za nešto drugo. Inače, ako se sam koncentrat izveze nema tu velike zarade što se tiče Srbije. Koliko sam obavešten postoje pregovori i da je, maltene, uslovljeno da se ovde pravi bilo kakva fabrika prerađivačkog kapaciteta - ističe Ignjatović.
Kolika će biti zarada britansko-australijske grupe niko sada ne bi mogao da kaže, sve bi, smatra, bila samo nagađanja.
- Zavisi sve od vrednosti samog koncentrata, koliko će on biti kvalitetan. Drugo, bitno je da li bi sama prateća industrija koja bi koristila litijum bila u njihovom vlasništvu ili će tu doći neka druga firma, Kinezi, ili bilo ko drugi. To su podaci do kojih mi ne možemo da dođemo - ističe Ignjatović.
Zarada Srbije
A to kolika će biti naša zarada zavisi, kaže, isključivo od kapaciteta. On napominje da je kod nas rudna renta sedam posto, ali da se zarada ne može računati prostim množenjem rudne rente sa rezervama rude i procentom litijuma u njoj.
- Oni su dali podatke o rezervama, ali kada dođe do eksploatacije neće sve rezerve da se izvade. Tunel ide kroz zemlju i taj prostor će biti izgubljen za eksploataciju, a zavisiće i od samog koncentrata, koliko može da se izvuče litijuma iz rude. Teško sada može i približno da se oceni koja bi to bila vrednost - smatra savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije.
