Podeljena mišljenja: Austrija još uvek NEĆE Hrvate
Posla ima samo ako je zanimanje deficitarno
Austrijska vlada još nije donela odluku hoće li produžiti prelazni rok za zapošljavanje hrvatskih državljana. Neki ministri vide potrebu preduzeća, drugi ukazuju na skoro 400.000 nezaposlenih u Austriji.
Pročitajte i :
- Kada Hrvati dolaze u Austriju, oni ne dolaze u nešto nepoznato i ovde se jako brzo snađu. Ovde svako već ima nekoga, neko prijatelje, neko rodbinu, mi se ovde ne osećamo kao u inostranstvu i povezanost Hrvatske i Austrije ne datira od postanka EU-a, već puno, puno duže. Setite se samo Gradišćanskih Hrvata, od kada oni žive u Austriji - kaže Anto Sluganović, preduzetnik, osnivač kompanije "TERRAGAZ GmbH" i pokretač informativne platforme Kroativ, koja Hrvate u Austriji informiše o kulturnim, privrednim i političkim zbivanjima, kako u Austriji, tako i u Hrvatskoj.
U Austriji živi više od 100.000 Hrvata, kaže Sluganović i oni slove kao marljivi i pouzdani radnici i poslovni ljudi. Mnogi od njih su preduzetnici, pa tako i zapošljavaju ljude koji dolaze iz Hrvatske. Često i austrijske kompanije zapošljavaju hrvatske stručnjake, koji su im potrebni kako u poslovnicama u Beču, tako i za saradnju s preduzetnicima u Hrvatskoj.
- Austrija i Hrvatska već su dugo povezane i poslovnim vezama, ljudi znaju da se na hrvatske radnike i stručnjake mogu osloniti, i to takođe igra bitnu ulogu - objašnjava Sluganović.
Osobe s hrvatskim državljanstvom u Austriji radnu dozvolu mogu dobiti samo ako je zanimanje kojim se bave u Austriji deficitarno. Poslodavac, istina, zahtev za izdavanje radne dozvole može predati i za druga zanimanja, ali ta procedura slovi kako komplikovana, pa se poslodavci u taj proces nerado upuštaju.
Jedan tvit pokrenuo maniju: Svi pomahnitali za OVIM patikama (FOTO/VIDEO)
Kako stvari sada stoje, ova odrednica istieče 30. 6. 2018, kada Hrvatska puni pet godina kao članica EU-a. No austrijska vlada je želi produžiti za dodatne dve godine, što bi po evropskim odredbama bilo i moguće, jer prelazni rok za nove članice može trajati do sedam godina.
- Razmišljamo o tome da potpuno iscrpimo tu mogućnost i da prelazni rok traje sedam godina - kaže tako ministarka zdravstva i socijalne zaštite Bete Hartinger-Klein iz Slobodarske stranke (FPÖ). Austrija, kaže ona, mora misliti na svojih 400.000 nezaposlenih i dodaje da tržište rada ne bi podnelo potpuno otvaranje za radnu snagu iz Hrvatske. Kao jedan od razloga se navodi i činjenica da je "natprosečno velik broj Hrvata u Austriji koji su bez posla". S druge strane, austrijska ministarka ekonomije Margaret Šramboeck je protiv produženja prelaznog roka za Hrvate zbog "potreba u preduzećima".
