PONOVO OŠTAR PAD NAJPOPULARNIJE KRIPTOVALUTE: Bikoin skliznuo za 25 odsto u toku pošle nedelje
Bitkoin je ponovo opao u toku prošle nedelje.
Dvocifreni pad bitkoina od 25% prošle nedelje ujedno je najoštriji od septembra 2020, budući da digitalni novac nedeljama unazad neprekidno raste.
Međutim, jedna izjava američke ministarke finansija, Dženet Jelen, bila je dovoljna da bitkoin izgubi na vrednosti.
"HVALA LEKARIMA" Zdravstveni radnici u Italiji dobili svoj novčić kao znak zahvalnosti (FOTO)
PORASTAO POREZ NA IMOVINU: Država ne toleriše kašnjenje sa plaćanjem, kazne i do 150.000 DINARA
GRCI UVODE "BRZU PUTNU TRAKU": Digitalne potvrde za ulazak u zemlju, nema letovanja bez imunizacije?
Ona je, naime, rekla da je ova kriptovaluta pogodna za kriminalne aktivnosti, što je protumačeno kao najava strože regulative ubuduće.
U petak oko 14h bitkoinom se trgovalo po ceni od 31.712 dolara, čime je njegova vrednost za 24 sata potonula više od 17 posto, podaci su "CoinMarketCap".
To znači da je na nedeljnom nivou bitkoin izgubio 12% vrednosti, a razlozi nisu najjasniji.
Nedavno je bitkoin dostigao rekord od čak 42.000 dolara vrednosti, pa se neobjašnjivo stropoštao, baš kao i pre nekoliko godina kada je sa 20.000 pao na svega 3.000 dolara.
Potencijalni razlog za pad može biti zabrinutost investitora oko pojave cenovnog balona na tržištu kriptovaluta. Drugi misle da je do regulatora.
Da li je ovo tipično "hlađenje cene"?
Deo analitičara veruje da je do korekcije moralo doći, zbog naglog rasta cene bitkoina. On je, praktično sa dna, odnosno sa 3.850 dolara iz marta 2020. došao do nezapamćenog rekorda krajem godine, tj. skočio 700%.
Jehan Ču, partner u hongkonškoj savetodavnoj blokčejn firmi "Kenetic Capital", kaže da su strahovi ministarke Jelen neosnovani, i smatra da je ovo što se trenutno dešava s bitkoinom - prirodna korekcija.
Dodaje da bi u 2021. bitkoin mogao da dostigne vrednost od čak 100.000 dolara, što su prognozirale i neke svetske banke.
Uspon do rekordnih 42.000 dolara, iz 8. januara, dovodi se u vezu s potpunim nestankom averzije prema riziku na finansijskim tržištima, koja su preplavljena monetarnim i fiskalnim paketima.
