PRAZNI RAFOVI U EVROPI ŠANSA ZA SRBIJU? Postoji samo jedan preduslov
Može li nestašica ulja u Evropi biti šansa za Srbiju?
Do esklacije ukrajinske krize zemlje EU uvozile su iz Ukrajine oko 51, a iz Rusije oko 27 odsto suncokretovog ulja. Sada je, međutim, upitno u kojoj meri evropske zemlje mogu računati na uvoz iz ovih zemalja, a strah od nestašica doveo je do porasta cena ovog artikla. Pitanje je - može li potencijalna nestašica ulja u Evropi biti šansa za Srbiju?
EVROPA ĆE ENERGENTE PLAĆATI SUVIM ZLATOM! Zabranjen uvoz uglja iz Rusije, cene skočile u nebesa
EVROPA NA RUBU EKONOMSKE KATASTROFE ZBOG UKRAJINE! Moguća su dva scenarija, a nijedan ne donosi dobro
JOŠ JEDNO POSKUPLJENJE ZA VOZAČE - GLAVNI KRIVAC KRIZA U UKRAJINI: Drastičan skok u odnosu na prošlu sezonu!
Kako kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS), pre svega treba videti kakva će biti situacija, odnosno koliko će se suncokreta posejati i požnjeti ove godine u Ukrajini, budući da Rusija nema nikakvih problema u svojoj proizvodnji i preradi ulja. Sigurno je, napominje, da će se eventualni nedostatak suncokretovog ulja nadomestiti povećanjem proizvodnje u nekim drugim zemljama.
Nestašica ulja - šansa za Srbiju?
- Celu ovu situaciju mogu dosta dobro da iskoriste Bugarska, Rumunija i Moldavija koje trenutno plasiraju svoje ulje na evropsko tržište više nego ranije i praktično koriste vakuum koji je nastao u ovoj situaciji. Ali, sasvim je sigurno da će poljoprivredni proizvođači i u Srbiji u narednom periodu i prilikom planiranja setve imati to u vidu, s obzirom na to da je suncokret i pred kraj prethodne godine imao jako dobru cenu. U tom smislu se očekuje da će dobar deo poljoporivrednika u ovoj setvi da se okrene suncokretu - navodi Bogunović.
Ipak, kako kaže, treba imati u vidu da je kod suncokreta i suncokretovog ulja reč o industriji u kojoj ne možete preko noći da dobijete veliki broj kupaca, niti možete da ispoštujete veći broj od onog sa kojim inače već tradicionalno radite.
- Sve velike industrije imaju već ugovorene proizvodnje sa proizvođačima suncokreta i to je proces koji je poprilično kompleksan i ne može se tako brzo i lako korigovati i menjati. Ako pogledamo nekoliko godina unazad naše površine su standardne, oko 200.000 hektara. Nekada bude malo više, nekada malo manje, ali u skladu sa tim obično ide i cena, pa ako je manji prinos cena je veća i to se uglavnom negde kompenzuje na kraju. Takođe, svi kupci naših proizvoda su uglavnom poznati i reč je o poslovima koji su dugoročni, pa nema puno prostora da se nešto mnogo promeni - navodi se.
Kako kaže, Srbija godišnje proizvode do 200.000 tona ulja, od čega se oko 85.000 tona potroši na domaćem tržištu, a ostalo ide u izvoz.
- Mi izvozimo i u Evropsku uniju, ali najviše u zemlje regiona. Međutim, sigurno je da će biti povećani upiti i iz EU, pa je sada na samim proizvođačima da prave svoje kalkulacije i eventualno proširenje svojih kapaciteta za narednu setvu - ukazuje Bogunović.
Problem zabrana izvoza
Prema rečima direktorka udruženja "Žita Srbije" Sunčice Savović, srpsko tržište suncokreta funkcioniše samo dva meseca posle žetve i u tom vremenskom rasponu se snabdeju i trgovci i uljare, koje su prošle godine čak kupile mnogo veće količine sirovine nego godinu dana ranije.
- Srbija nema problema u proizvodnji suncokreta, a kada je prošle godine suša desetkovala rod kukuruza i soje, najmanje je traga ostavila na suncokretu. U tom smislu nam ni vremenske prilike ne mogu ništa, a svakako nam znači šansa da možemo da plasiramo svoj suncokret i svoje ulje nekim tradicionalnim kupcima Rusije i Ukrajine. Preduslov je, međutim, da nam država to dopusti jer trenutno imamo zabranu izvoza rafinisanog i nerafinisanog ulja, a sa tom zabranom tržište je paralisano i u pravcu izvoza se ne dešava ništa. Što se tiče zaliha, mi smo vrlo dobro snabdeveni - objašnjava Savović.
Ona podseća da prolećna setva kod nas još nije počela, a da tek sada počinje u Rusiji i Ukrajini i da u tom smislu ne znamo koliki će rod suncokreta ove godine biti u tim zemljama.
- Neminovno je da do setve neće moći da dođe u delovima Ukrajine koji su pogođeni ratom, ali treba imati na umu da je to ogromna zemlja, da su jako velike njihove obradive površine, a proizvođači koji su u mogućnosti imaju nameru da poseju suncokret. Tako da neko realnije stanje na tržištu nećemo imati pre nego što se završi žetva u Ukrajini i Rusiji, koja kod njih traje gotovo do kraja novembra - ocenjuje Sunčica Savović.
Upitno i đubrivo
I Aleksandar Bogunović kaže da poljoprivreda funkcioniše i u ratovima, a da je Ukrajina sve ovo vreme sukoba kontinuirano izvozila svoje žitarice, doduše sa određenim kvotama.
- Realno je očekivati da će na dobrom delu površina u Ukrajini biti ostvarena i setva, ali je pitanje koliko će te količine iznositi u narednom periodu. Međutim, nisu u pitanju samo poljoproivredne povšine i setva, već je sa produžavanjem sukoba veliko pitanje šta će biti vezano za đubrivo, s obzirom na to da su cene mineralnih đubriva porasle i na tržištu ga nema dovoljno. Najveći izvoznik đubriva je Rusija, ali je zbog cele ove situacije pitanje koliko će to đubrivo lako doći do, pre svega, evropskih zemalja - ističe Bogunović uz ocenu da je za evropsku poljoprivredu jako bitno šta će se nadalje dešavati vezano za đubrivo i kako će to uticati na setvu i rod u narednoj godini.
U Rusiji je od 15. aprila na snazi kvota izvoza ulja u inostranstvo u obimu do 1,5 miliona tona. Kvota će važiti do 31. avgusta, a razlog je nagli rast svetskih cena suncokretovog ulja i povećana potražnja za ruskom robom.
