PREVARA ZVANA "BIORAZGRADIVE KESE": Paravan za novi udar po džepu potrošača, nema benefita za prirodu
Od ideje da se iz upotrebe izbace plastične kese najviše su profitirali trgovci.
Analiza koja je urađena na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu pokazala je da one uopšte nisu biorazgradive, kao što je propisano Odlukom grada Beograda, tako da priroda nema benefita od njihovog korišćenja.
Prodavci, s druge strane i te kako imaju, jer ih sada gotovo svi naplaćuju, pa kupci koji ne žele da izdvoje dodatni novac za kesu i po patike moraju sa cegerom.
RADNIK SE ZAPALIO ZBOG SPORA SA BIVŠOM FIRMOM: Smene su trajale po 12 sati, slobodnih dana nije bilo
VAŽNO OBAVEŠTENJE ZA GRAĐANE: Od 10. februara kreće otplata poreskog duga, ko ne plati na vreme - paprene kazne
Potrošači za svoje pare reklamiraju prodavce noseći kese sa njihovim logom, plaćene od 10 do 30 dinara, dok stručnjaci tvrde da je natpis na tim kesama da su 100 odsto biorazgradive - laž.
Poslednje ispitivanje koje je organizovalo Udruženje "Zaštita potrošača" uz podršku USAID-a, čak je pokazalo da je gotovo 90 odsto kesa falično i da pucaju, da su one skuplje, koje su pravljene za veći teret u stvari tanje od onih manjih dimenzija.
Oko 60 odsto kesa tanje je nego što bi smelo da bude, svaka treća nije dovoljno ili uopšte nije razgradiva, a samo jedna testirana kesa ispunjavala je sve kriterijume. Upravo to što su kese tanje nego što bi smele da budu, potrošačima ne obezbeđuje višekratnu upotrebu, što jeste poenta ove promene koja košta kupce.
Fond
Predlažemo da se kreira fond koji će se puniti od prodaje kesa. Ideja je da trgovci na nabavnu cenu kese dodaju svoju maržu koja će im omogućiti da zarade, a da iznos do pune cene ide u fond - kaže Bumbić.
- Zalažemo se i da se taj iznos svake godine povećava tako što bi država slično kao što povećava akcizu za gorivo, povećavala i svoje učešće u ceni kese.
Nenad Bumbić iz "Zaštite potrošača" kaže da su testirane kese uzete iz prodavnica vodećih trgovinskih lanaca.
- Procena je da trgovci samo od kesa godišnje prihoduju više od milijardu dinara - kaže Bumbić.
- Proizvođači biorazgradivih kesa plaćaju taksu od 1.296 dinara po toni, a proizvođači nerazgradivih čak 25.940 dinara po toni. Kada je uvedena, odjednom su praktično svi proizvođači prijavili državi da proizvode biorazgradive kese. Gruba procena je da samo na razlici takse država godišnje gubi oko 100 miliona dinara - naveo je on.
Dr Senka Popović, koja rukovodi jedinom akreditovanom laboratorijom u kojoj može da se testira razgradivost kesa, pri novosadskom Tehnološkom fakultetu, kaže da za poslednjih osam godina nije bilo slučajeva da im je neko iz državnih organizacija donosio uzorke.
Ta priča se zapravo završila na donošenju propisa za proizvođače. Oni su, u stvari, jedino dužni, po pravilniku koji se odnosi na kese sa dodatim aditivom sa oksidacionu razgradnju, da jednom godišnje testiraju svoje kese i dobiju izjavu o usaglašenosti.
Logično je da oni na testiranje neće doneti falične kese.
A što se same razgradivosti tiče, kao i dobrobiti kesa kojima nas udaraju po džepu, profesorka Branka Pilić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu smatra da te kese nimalo nisu zdravije za životnu sredinu od onih prethodnih, besplatnih. Ona, međutim, naplatu kesa pozdravlja kao način da se smanji korišćenje i upotreba ovih proizvoda.
- To što na kesama piše da su 100 odsto biorazgradive je laž - tvrdi profesorka Pilić.
- Na deponiji, na kojoj završavaju, svakako ne postoje takvi laboratorijski uslovi, odgovarajuće temperature, svetlosti. Zato, ti oksi-aditivi ne mogu da se tretiraju kao biorazgradivi. Ovakve kese su u nekim zemljama zabranjene, jer postoji znatni rizik da se fragmentirana plastika neće biološki raspasti i da to može da dovede do akumulacije mikroplastike u prirodi - zaključuje ona.
