Puno radno vreme može biti kraće od osam sati: Radnike brine prekovremeni rad ali ne znaju da mogu raditi i manje
Većina radnika se bavi time da li radi duže od dozvoljenog i da li je to po zakonu, ali se malo ko bavi time koliki je minimum radnih sati u nedelji
Prema Zakonu o radu, puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, osim ako samim zakonom nije određeno drugačije. Obično nastane polemika kada se traži radnik za posao od šest dana sedmično, po osam sati. Kada se sve sabere, to je 48 sati rada, da li je to dozvoljeno?
JAGMA ZA BANJAMA I PLANINAMA SRBIJE: Za praznike gotovo sve rasprodato, uskoro promocija letovanja u Srbiji!
Reforma poslužila da se poslednjim udarcem dotuče ostatak pameti! Sveti Sava i Kosovski boj žrtve izmena u udžbenicima
TOTALNI "RASPAD" BITKOINA - KAKAV GA SCENARIO ČEKA? Prognoza jednog analitičara unosi malo optimizma
Zakon kaže da je "na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran".
Često je u samu platu već "uračunat" prekovremeni rad, a obično oni koji rade šest dana nedeljno, na primer u maloprodaji, rade šest do sedam sati dnevno. To na kraju iznosi od 36 do 42 sata. S druge strane, ono što ljuti mnoge radnike, jeste način na koji domaće firme sastavljaju oglase za posao:
- Nudimo redovnu, stimulativnu zaradu, prijavu od prvog dana, plaćen prekovremeni rad, uslove za napredovanje, prijatno okruženje - često piše u oglasima.
Sve to bi, zapravo, trebalo da se podrazumeva. Plata isplaćena na vreme, naime, spada u odredbe Zakona o radu, te je njeno isticanje nepotrebno.
S druge strane, postoji i minimum radnih sati koji mora da se ispoštuje. Opštim aktom se može utvrditi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. U tom slučaju, radnik ostvaruje sva prava iz radnog odnosa, kao da radi puno vreme.
Nedavno je na jednoj FB stranici osvanuo oglas za posao u kojem se traži kuvarica, za rad u restoranu kuvanih jela, a nudi se početna plata od 50.000 dinara, uz radno vreme od ponedeljka do subote, osam sati dnevno. Takođe se napominje da je reč samo o prvoj smeni.
Kada naiđete na ovakve oglase, bilo bi dobro da se raspitate da li je prekovremeni rad (koji u ovom slučaju iznosi osam sati više od predviđenog) uračunat u pomenutu zaradu. Za rad na kasi uglavnom se postavljaju isti uslovi, uz platu manju za 10.000 dinara. To znači da kasirka na ovom radnom mestu dnevno zaradi oko 1.670 dinara neto.
U vreme pandemije, granice radnog vremena su se dodatno "zamaglile", jer se kod većine odomaćio rad od kuće, dok su neke firme uvele sledeće pravilo: deo kolektiva dolazi na posao jedne, a drugi deo - druge nedelje. To znači da zaposleni rade praktično dve nedelje mesečno, po osam sati, što se može oceniti kao "viša sila".
Na primer, u Nemačkoj, neka preduzeća imaju radno vreme od 8 do 17 časova, jer se jedan sat podrazumeva kao vreme za ručak, dakle, nije uključen o osmočasovno dnevno radno vreme.
