RAD OD KUĆE SMANJIO PRODUKTIVNOST? Šta to poslodavci ne mogu da kontrolišu kada niste u kancelariji?
Pokazalo se da porast nezaposlenosti i nejednakosti najviše brine ispitanike iz Slovenije, a manje one iz Srbije i Republike Srpske.
Nedovoljna tehnička opremljenost za obavljanje redovnog posla, zamagljene granice kada počinje radno vreme, a kad je vreme za porodicu i privatne aktivnosti, otežano održavanje komunikacije sa kolegama i klijentima, povećanje troškova koje poslodavci retko kad nadoknađuju, povećana anksioznost zbog zabrinjavajućih vesti...
Top 10 netradicionalnih zanimanja za žene: Na kojim poslovima lepši pol stremi ka visokim pozicijama?
Kupci u marketima i dalje ne čitaju sastav proizvoda: Zbog dve oznake hranu plaćamo mnogo više
DO KRAJA GODINE VREDNOST BITKOINA ĆE BITI 14.000 DOLARA: Evo šta analitičari pognoziraju za 2025. godinu
Zbog neizvesnosti s kojima se u uslovima pandemije susreću mladi radnici na tržištu rada, ali i zbog promena u samom načinu radu, nedavno je u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije sprovedena onlajn anketa u kojoj je učestvovalo 448 radnika ispitanika iz šest zemalja nekadašnje Jugoslavije.
Pokazalo se da porast nezaposlenosti i nejednakosti najviše brine ispitanike iz Slovenije, a manje one iz Srbije i Republike Srpske. Isti slučaj je i sa povećanjem siromaštva, dok su identičnu, najvišu zabrinutost oko gubitka posla, izrazili radnici iz Slovenije i Makedonije, a najnižu iz Hrvatske i Crne Gore.
Kada je reč o Srbiji, anketa je pokazala da se broj zaposlenih u toku pandemije nije menjao kod 65 odsto anketiranih, dok je smanjen za 23 procenta, i to više u privatnom nego u javnom sektoru. U odnosu na region, do značajnog smanjenja broja zaposlenih došlo je samo u Sloveniji i Hrvatskoj.
Prosečan nedeljni broj radnih sati u Srbiji smanjen je za 4,9, sa 37,6 na 32,7 časova. Učešće mladih koji su pre epidemije radili kraće od 40 sati povećano je sa 19,3 odsto na 45,5 procenata u toku epidemije.
Smanjenje plate doživela je oko petina anketiranih iz naše zemlje, od kojih trećina radi u privatnom sektoru. Povećanju zarade moglo je da se obraduje samo 11 odsto mladih radnika.
Kada je reč o obimu posla, pandemija je i tu pomrsila konce, pa je tako tek kod petine njih obim ostao isti, dok je povećan kod 31 procenata anketiranih, a smanjen kod čak 47 odsto zaposlenih.
Ispitivanje je potvrdilo i da je 49 odsto anketiranih u Srbiji radilo od kuće, a u odnosu na region, samo je u Crnoj Gori više mladih radnika radilo od kuće nego u Srbiji. Na takav način najmanje njih angažovano je u Hrvatskoj. Radeći kod kuće, većina zaposlenih u Srbiji je koristila ličnu opremu za rad (računar, internet, telefon). Više od polovine ispitanih kazalo je i da bi želelo da u budućnosti nastavi da radi od kuće.
Pozitivan stav prema fleksibilnim oblicima rada, a to su rad na daljinu, klizno radno vreme, rad s nepunim radnim vremenom, iskazalo je čak 67,6 odsto ispitanika iz naše zemlje.
Mladi treba da se pitaju
Zbog rezultata koje je pokazala anketa, u Savezu samostalnih sindikata Srbije ističu da bi trebalo što pre preduzeti mere za zaštitu i unapređenje položaja mladih.
Kao najvažniji predlog, Ružica Grabovac Marković, predsednica sekcije mladih, ističe da mladima treba omogućiti da se što pre direktno uključe u sprovođenje odluka.
- Oni su dosad samo o svemu obaveštavani, niko ih ništa ni ne pita, nažalost. Zato im treba omogućiti da podele iskustva iz pandemije u planiranju daljeg razvoja i opravka. Trebalo bi i više ulagati u istraživanja, čime se može podstaći preduzetništvo mladih. Sindikati zato žele da zastupaju njihove interese kroz socijalni dijalog na svim nivoima, da uključe i mlade radnike u rad sindikata - nabraja predsednica sekcije mladih.
