RAST PENZIJA će se od 2020. godine računati drugačije, a ovo su PET MOGUĆIH MODELA

Vlada Srbije najavila je novu formulu za obračunavanje rasta penzija od 2020. godine, a u nastavku navodimo pet mogućih modela koje je napravio Fiskalni savet i koji će uskoro ući u javnu raspravu.

Novu formulu za indeksaciju penzija koja će biti primenjena od naredne godine najavilo je ministarstvo finansija i šef kancelarije MMF u Beogradu Sebastijan Sosa. Kako je ocenjeno u Nemanjinoj 11, Vlada će na novom modelu raditi zajedno sa MMF, a Fiskalni savet je na osnovu domaćih i međunarodnih iskustava napravio nekoliko najboljih mogućih načina obračuna.

- Hitno usvajanje nove formule je društveni i fiskalni prioritet u ovoj godini. Sa ekonomskog stanovišta formula za usklađivanje penzija treba da obezbedi rast penzija u skladu sa privrednim rastom. Tako bi jedan od modela mogao da bude predlog penzionerskih udruženja po kojem se penzije usklađuju sa inflacijom i rastom BDP preko dva procenta. Moguće je ponovo propisati i "švajcarsku formulu" koja podrazumeva usklađivanje penzija po principu 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom BDP, a koja je u Srbiji ranijih godina bila vrlo podržana. Treća opcija je usklađivanje po principu 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom prosečnih zarada, a četvrta po principu 40 odsto sa inflacijom i 60 odsto sa rastom prosečnih zarada. Konačno, jedna od formula mogla bi da bude i usklađivanje kretanja penzija sa inflacijom i rastom ukupne mase zarada u odnosu 30:70 - navode u Fiskalnom savetu i podsećaju da je Vladi data diskreciona mogućnost da u skladu sa svojim političkim preferencijama pojedinim penzionerima isplaćuje novčano uvećanje uz penziju, a što nije dobro.

Ranijih godina u Srbiji se nekoliko puta menjala formula za obračun rasta penzija. Od 2003. penzije su se usklađivale po principu 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom zarada. Iako je ova formula bila ekonomski održiva, Vlada ju je 2005. po zahtevu Svetske banke ukinula i propisala usklađivanje penzija sa kretanjem inflacije. Penzioneri su bili nezadovoljni i tada je došlo do velikih, ekonomski neodrživih, vanrednih povećanja penzija 2008. koja su prouzrokovala višegodišnju penzijsku i budžetsku destabilizaciju. Potom su 2010. godine uvedene mere štednje i penzije su bile usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto godišnje. Nakon stabilizacije Vlada je ukinula formulu za usklađivanje penzija krajem 2018. i najavila novu od 2020. godine.

U Evropi skoro sve zemlje imaju formule za usklađivanje penzija, a najviše njih koristi kombinaciju rasta cena i rasta zarada. Austrija, Italija, Francuska i Španija usklađuju penzije sa rastom cena. Formule su nešto izdašnije i delimično uključuju i rast zarada u Finskoj (20 odsto), Češkoj (33 odsto), Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj, gde rast zarada učestvuje sa 50 odsto prilikom usklađivanja penzija.

Pet mogućih modela po Fiskalnom savetu

1. Usklađivanje sa inflacijom i delom rasta BDP-a preko 2%

2. 50% sa inflacijom i 50% sa rastom BDP

3. 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada

4. 40% sa inflacijom i 60% sa rastom prosečnih zarada

5. 30% sa inflacijom i 70% sa rastom ukupne mase zarada