ROK ZA PRIJAVU POLAKO ISTIČE: Apliciranje za treći moratorijum privodi se kraju, a ko uopšte ima pravo na njega?
Da bi fizičko lice dobilo period mirovanja u otplati obaveza od šest meseci mora da ispuni jedan od predviđenih uslova
Rok do kada dužnici, građani i privreda, mogu da se prijave za takozvani treći moratorijum polako curi.
Prijave su mogli da podnesu još od 15. decembra što znači da je ova mogućnost na snazi već duže od dva i po meseca.
U slučaju ovog moratorijuma, olakšica u otplati obaveza podrazumeva grejs period od šest meseci, a poslednji dan za prijavu je 30. april.
U narodnoj banci (NBS) kažu da, prema poslednjim raspoloživim podacima do 31. januara 2021. godine, ukupan broj dužnika koji su prihvatili upućena obaveštenja i podneli zahteve jeste oko 37.000.
BITKOIN NE PRESTAJE DA RASTE: Ponovo zabeležena vrednost sedam odsto viša u odnosu na prethodni dan
KORONA UZELA VELIKI DANAK: Hrvatska među zemljama EU sa najvećim padom zaposlenosti
ŠTA SU DIGITALNI SERTIFIKATI O VAKCINACIJI? Nisu isto što i "kovid pasoš", poznato gde sve možemo da putujemo s njima
Od tog iznosa do 31. januara 2021. godine odobreno je više od 65 odsto zahteva.
Grejs period
Grejs period se može dobiti i ako je došlo do dokumentovanog prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije kovida 19. Moratorijumom mogu biti obuhvaćeni krediti, kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenju po platnom računu. Kada istekne moratorijum od šest meseci, nova mesečna obaveza neće moći da bude veća od prethodne već manja ili jednaka postojećoj obavezi.
Za vreme perioda mirovanja otplate obaveza od šest meseci, glavnica se ne naplaćuje, banka obračunava ugovorenu kamatu, a dužnik može da izabere da plati kamatu u toku trajanja grejs perioda, ili nakon isteka. U ovoj drugoj opciji, kamata obračunata tokom trajanja grejs perioda će se pripisati glavnici duga i na tako uvećanu glavnicu će se obračunati novi plan otplate kredita, s tim da će ročnost kredita biti produžena tako da anuitet ne bude veći od anuiteta pre primene olakšica.
Od ukupnog broja dužnika koji su prihvatili obaveštenja i uputili zahteve na sektor stanovništva odnosi se 87 odsto, zatim na sektor pravnih lica pet odsto, dok ostatak čine preduzetnici i poljoprivrednici.
Najveći broj prihvaćenih obaveštenja i upućenih zahteva se odnosi na gotovinske kredite 64 odsto, zatim kredite po transakcionim računima, a to je dozvoljeni minus 10 odsto, na ostale kredite devet odsto, i po šest odsto na investicione kredite i kredite za likvidnost i obrtna sredstva.
- Konkretna mera, uključujući i njeno trajanje, pažljivo je odmerena sa aspekta potencijalnih poteškoća sa kojima se građani i privreda mogu suočiti u izmirivanju svojih obaveza, kao i sa aspekta potrebe očuvanja finansijske stabilnosti. Podatak o broju upućenih zahteva kako građana tako i dužnika iz domena privrede, govori u prilog tome da je i ova mera adekvatna podrška prevenciji potencijalnih poteškoća u izmirivanju obaveza prema bankama, kao i ublažavanju posledica pandemije - kažu u NBS.
Da bi fizičko lice dobilo period mirovanja u otplati obaveza od šest meseci mora da ispuni jedan od predviđenih uslova. Ili da je 15. decembra 2020. godine bio u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu, a to je više od 1.000 dinara po bilo kom kreditnom proizvodu ili da je u momentu podnošenja zahteva imao status nezaposlenog lica.
Olakšice može da dobije i dužnik koji je u poslednja tri meseca ostvario prosečan prihod (zarada ili penzija) ispod prosečne zarade.
Takođe i ako mu stepen kreditne zaduženosti (mesečni anuiteti kredita, pet odsto limita dozvoljenog prekoračenja i limita za kreditne kartice) prelazi 40 odsto prosečnog neto mesečnog prihoda u poslednja tri meseca, dok je prosečan mesečni prihod manji za 10 odsto ili više u odnosu na prihode pre 15. marta 2020. godine i pri tome u poslednja tri meseca ne prelaze 120.000 dinara.
Pravna lica i preduzetnici ispunjavaju uslove ako su 15. decembra 2020. godine bili u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu, a to je iznos veći od jedan odsto potraživanja banke ili preko 10.000 dinara po bilo kom kreditnom proizvodu.
Takođe, ako je u periodu do dana podnošenja zahteva poslovni prihod dužnika (promet za preduzetnike paušalce) manji za 15 odsto i više u 2020. godini, u odnosu na poslovni prihod iz istog perioda prethodne godine.
