ŠIPTARI OTIMAJU, SRBIJA PLAĆA Beograd će otplaćivati dugove Kosova do 2041. godine
Dok se u Prištini štancuju propisi po kojima se "Trepča" prevodi u vlasništvo nepriznate države, krediti koje je taj isti rudarski kombinat podizao pre više decenija, i dan-danas se otplaćuju iz budžeta Srbije
Iz našeg budžeta i dalje ide novac za kredite kojima su podizane firme, a koje otima Priština. Dosad vraćeno 750,21 milion evra, po osnovu glavnice ostalo 198,43 miliona evra.
Dok se u Prištini štancuju propisi po kojima se "Trepča" prevodi u vlasništvo nepriznate države, krediti koje je taj isti rudarski kombinat podizao pre više decenija, i dan-danas se otplaćuju iz budžeta Srbije.
Da poznati koncern i dalje ima obaveze prema Pariskom klubu poverilaca, ali koje izmiruje Narodna banka Srbije, potvrđuje, za "Novosti", generalni direktor ovog kombinata Jovan Dimkić. Ovo, međutim, nije jedini primer. Jer, zaduženja koja su na KiM nastajala između sedamdesetih i devedesetih godina 20. veka, a novac se koristio za izgradnju puteva i železnice, za projekte u oblasti energetike, elektroprivrede, rudarstva, vodoprivrede i poljoprivrede, ne otplaćuje tzv. država Kosovo, već se oni servisiraju iz kase u Beogradu, što će potrajati još - 22 godine.
Ko su najveći dužnici
Među najvećim dužnicima sa teritorije KiM čiji dug otplaćuje Republika Srbija su - "Trepča" (Kosovska Mitrovica), Elektroprivreda Kosova (Priština), "Ibar" (Lepenac), Termoelektrana (Priština), Energetika i gasifikacija (Obilić), "Feronikl" (Glogovac), Kosovo RO u osnivanju (Obilić), "Zastava" Ramiz Sadiku (Peć) i "Emin Duraku" (Đakovica).
Srbija je, naime, preuzela da otplaćuje obaveze po osnovu javnog spoljnog duga Kosova i Metohije, prema inostranim poveriocima posle reprograma od 2002. do 2009. godine, i u tom momentu je ovo zaduženje iznosilo - 930,81 milion evra. Na ovaj korak Beograd se odlučio jer je KiM, po Ustavu - deo Srbije.
Zbog toga je na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija šef diplomatije Ivica Dačić i postavio pitanje predstavnici Prištine:
- Ako je Kosovo nezavisno, zašto Srbija otplaćuje vaše dugove?
U sumu od 930,81 milion evra ulazili su dugovi prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) od 433,31 miliona evra, poveriocima Pariskog kluba - 296,56 miliona evra, Londonskom klubu poverilaca - 168,90 miliona evra, Kuvajtu 17,99 miliona evra, Banci za razvoj Saveta Evrope - 5,79 miliona evra, Eurofimi 4,43 miliona evra, Libiji 1,84 miliona evra, bivšoj Čehoslovačkoj (klirinški dug) 1,56 miliona evra i Evropskoj investicionoj banci 0,43 miliona evra.
Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2002. do 31. januara 2019. godine, po osnovu glavnice i kamate vraćen je deo ovog duga - 750,21 milion evra, što znači da je kao obaveza Srbije, po osnovu glavnice, ostalo da se vrati još 198,43 miliona evra.
- Zbog odličnih rezultata na fiskalnom planu, odnosno suficita budžeta, a i u nameri da se prevremeno otplate skupe obaveze iz ranijeg perioda, Srbija je krajem aprila 2018. prevremeno i u celosti otplatila obaveze prema Londonskom klubu poverilaca - objašnjeno je "Novostima" u NBS. - Takođe, u celosti su otplaćeni i dugovi prema Banci za razvoj Saveta Evrope, Eurofimi i Evropskoj investicionoj banci.
TELEFONIRANJE U INOSTRANSTVU OD APRILA JOŠ JEFTINIJE: Snižavaju se cene rominga, sporazum će biti potpisan u Beogradu
Dakle, trenutno stanje duga je: IBRD - 1,34 miliona evra, poveriocima Pariskog kluba - 178,16 miliona evra, Libiji - 3,42 miliona evra, Kuvajtu - 13,95 miliona evra i prema bivšoj Čehoslovačkoj (klirinški dug) - 1,56 miliona evra. Poslednja rata IBRD dospeva - 2031. godine, Kuvajtu - 2034. godine, a Pariskom klubu poverilaca - 2041. godine.
Što se tiče duga prema bivšoj Čehoslovačkoj (klirinški dug), kako nam je preneto, u decembru 2018. godine potpisan je Sporazum o njegovom regulisanju koji se odnosi na Češku Republiku i zaduženje će biti jednokratno otplaćeno. U toku je usaglašavanje Sporazuma i za deo duga koji se odnosi na Slovačku Republiku, dok dug prema Libiji još nije regulisan.
