SLOM VOL STRITA: Nova finasijska noćna mora potresa svet!
Na Vol stritu su juče berzovni indeksi izgubili sve dobitke od prethodnog dana.
Razlog tome je to što su ulagače zabrinuli planovi vlasti za povećanje poreza kako bi se finansirali fiskalni podsticaji i nove investicije u infrastrukturu.
TRESE SE SRBIJA: Zbog OVE reklame nastao je kolaps na internetu! (VIDEO)
"VUČIĆ NAJAVIO MODERNIZACIJU LOKALNIH PUTEVA U MIONICI" Janković: Mionica ide putevima uspeha i prosperiteta
TOPLANA NA BIOMASU U MIONICI PRAKTIČAN PRIMER ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE: Pozdravljen novi Zakon o klimatskim promenama
Dau Džouns oslabio je 308 bodova ili 0,94 posto, na 32.423 boda, dok je S&P 500 skliznuo 0,76 posto, na 3.910 bodova, a Nasdaq indeks 1,12 posto, na 13.227 bodova.
Pad indeksa posledica je komentara ministarke finansija Dženet Jelen, koja je u saslušanju u Kongresu kazala da je američka privreda i dalje u krizi zbog pandemije koronavirusa i branila planove budućeg povećanja poreza kako bi se finansirali nedavno prihvaćeni fiskalni podsticaji vredni 1.900 milijardi dolara i nove investicije u infrastrukturu, piše Hina, prenosi portal Indeks (Index).
- Najave infrastrukturnih planova vlade uznemirile su investitore koji se ionako plaše da je tržište deonica na povišenim nivoima valuacija. Plaše se da se na horizontu nazire prodaja deonica i pad cena, pa se počinje razmišljati o povlačenju s tržišta pre toga - kaže Rik Mekler.
Nakon oštrog pada na početku koronakrize, S&P 500 i Dau Džouns porasli su u proteklih godinu dana oko 80 posto, dok je Nasdaq indeks, zahvaljujući snažnom rastu tehnološkog sektora, dvostruko viši.
Zbog toga se ulagači plaše da su deonice precenjene i da sledi pad njihovih cena, tim pre što poslednjih nedelja rastu prinosi na američke državne obveznice.
Prošle su nedelje prinosi na 10-godišnje obveznice dosegnuli 1,75 posto, najviši nivo u 14 meseci, što je posledica očekivanja da će inflacija porasti zbog ubrzanja oporavka privrede i golemih fiskalnih i monetarnih podsticaja. No, poslednjih se dana ti prinosi kreću ispod 1,70 posto.
Na rast prinosa posebno su osetljive deonice tehnoloških kompanija jer se njihova vrednost bazira na budućoj zaradi, pa s rastom obvezničkih prinosa postaju manje privlačne.
Predsednik američke centralne banke Džerom Pauel juče je u saslušanju u Kongresu ublažio strahovanja na tržištima od inflacije.
Kazao je da predstojeći krug povećanja cena nakon pandemije neće potaknuti presnažan rast inflacije.
U većini sektora cene su deonica juče pale, a najviše u energetskom, što je posledica pada cena nafte za više od 3 posto jer se trgovci plaše da će se potražnja za naftom oporavljati sporije nego što se očekivalo zbog novog "zatvaranja" u Evropi kako bi se suzbio treći talas pandemije i sporog sprovođenja vakcinacije protiv kovida 19.
I na većini evropskih berzi cene su deonica juče pale. Londonski FTSE indeks oslabio je 0,40 posto, na 6.699 bodova, a pariški CAC 0,39 posto na 5.945 bodova. Frankfurtski DAX ojačao je, pak, 0,03 posto, na 14.662 boda.
