DA LI FLAŠIRANA VODA U SRBIJI MOŽE BITI JEFTINIJA? Proizvođači nekonkurentni na tržištu EU, da li nam primer Grčke može pomoći?
Prema podacima Privredne komore Srbije, u Srbiji ima oko 300 izvorišta, a flaširanjem vode bavi se 25-30 fabrika, različitog kapaciteta.
Pristup čistoj pijaćoj vodi je osnovno ljudsko pravo i ključni faktor za zdravlje i opstanka naše planete i čovečanstva.
GRČKA ZAKONOM OGRANIČILA CENU FLAŠIRANE VODE: Jednim korakom rešen ogroman problem koji postavlja zadatak i drugim zemljama
LUKSUZ ILI LUDOST? ŠOKIRAĆE VAS CENE NA JADRANU: Kafa i do 13 evra, a od cena ležaljki neće vam biti dobro
OTKRIVENO ZAŠTO SU NAM AVIO-KARTE SKUPLJE: Plaćamo 30% više, a ovo nas tek čeka
Ipak, mnogi ljudi širom sveta nemaju pristup čistoj pijaćoj vodi. Nedostatak pijaće vode postao je globalni problem koji pogađa pre svega najsiromašnije socijalne slojeve i sušne regione naše planete. Na takvim mestima ljudi su primorani da kupuju flaširanu vodu kako bi se zaštitili od zaraznih bolesti i kako bi obezbedili normalno funkcionisanje organizma.
Međutim, privatne kompanije koje drže pod svojom šapom ovaj strateški prirodni resurs prodaju flaširanu vodu i do deset puta skuplje od vode iz česme, što stvara udar na budžet svih onih koji nemaju pristup vodi sa česme ili na mestima gde takva voda nije za piće. Tako ove grupe ljudi postaju ranjivije u odnosu na one koji imaju pristup pijaćoj vodi.
Nedavno se pojavila vest da je Grčka prepoznala problem prodaje flaširane vode, sprovevši mere u cilju ograničenja cene flaširane vode i obezbeđenja pristupačnosti njenim građanima, ali i svim turistima koji je posete.
Grčka je na ovaj način je pokazala kako se može postići ravnoteža između ekonomskih interesa i osnovnih potreba ljudi.
Grčka vlada je 2013. godine po prvi put uvela ograničenje cena proizvoda koji se prodaju na uređenim plažama na kojima se naplaćuje ulaz, a u fokusu je bila baš flaširana voda. Tako su ograničene cene bile 35 evro centi za flašu vode od 500 ml i 50 centi za flašu vode od 750 ml. Ovaj cenovnik se revidira svake godine, a nadzor vrše inspekcijske službe.
Ograničenja cene ne važe samo na uređenim plažama, već obuhvataju i druga mesta. Već je preporučena gornja granica cena u restoranima i barovima na aerodromima, brodovima, stadionima, arheološkim nalazištima, bioskopima i u pozorištima.
Voda za piće prvi put je flaširana 1622. godine u Engleskoj, a u Srbiji se danas proizvodi nekoliko desetina vrsta. Prosečna godišnja potrošnja flaširane vode u Srbiji je oko 70 litara po stanovniku i raste 10-20 odsto svake godine.
Srbija može da se pohvali bogatstvom izvorskih i mineralnih voda. Stručnjaci kažu da je kvalitet dobar u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, a u manjim mestima gde nema fabrike vode je veoma loš, posebno u Vojvodini.
Pored mineralne i izvorske u prodaji su i stone vode (sa niskim sadržajem mineralnih materija, pogodne za piće i kuvanje), uvedene zakonom iz 2005. godine, koje bi trebalo da su i najjeftnije, prvenstveno zbog građana Srbije koji imaju lošu vodu i gde nema druge alternative.
Prema podacima Privredne komore Srbije, u Srbiji ima oko 300 izvorišta, a flaširanjem vode bavi se 25-30 fabrika, različitog kapaciteta.
Iz Direkcije za vode, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, navode da vode, vodotokovi i njihovi izvori i resursi podzemnih voda, uključujući i geotermalne resurse, prirodna su bogatstva u svojini Republike Srbije. Na prirodnom bogatstvu može se steći koncesija ili pravo korišćenja, odnosno iskorišćavanja, u skladu sa Zakonom o vodama.
Kontrola nad vodama se sprovodi primenom Zakona o vodama, čije se odredbe primenjuju na sve površinske i podzemne vode na teritoriji Republike Srbije, uključujući termalne i mineralne vode, osim podzemnih voda iz kojih se mogu dobiti korisne mineralne sirovine i geotermalna energija.
- Vodna dozvola izdaje se na određeno vreme, a najduže za period od 15 godina, zavisno od načina, uslova i obima korišćenja voda, načina, uslova i obima ispuštanja otpadnih voda, skladištenja i ispuštanja hazardnih i drugih supstanci koje mogu zagaditi vodu, kao i uslova za druge radove kojima se utiče na vodni režim. Vodnom dozvolom se utvrđuje način, uslovi i obim korišćenja voda - navode iz Direkcije za vode.
Ako izuzmemo turističke destinacije, ekskluzivne ugostiteljske objekte i pojedine lokacije, poput beogradske autobuske stanice, gde su cene proizvoda, uključujući i flaširanu vodu, od 3 do 4 puta skuplje nego u marketima, Srbi, prosečno, za flašicu vode od 0,5l daju između 50 i 60 dinara, dok za istu od 0,75l između 60 i 70 dinara, ako je kupuju u marketima, mada cene na pojedinim kioscima mogu ići i znatno više, što se recimo u Grčkoj ne dešava, zbog propisanih i uvedenih mera ograničenja.
Treba naglasiti da je kod flaširane vode teže porediti cene pošto su pakovanja razna.
Udruženja u Srbiji godinama skreću pažnju na visoke naknade za flaširanu vodu. Kada je cena u pitanju, nismo konkurentni na evropskom tržištu flaširane vode. Srpski proizvođači imaju problem i s plasmanom svoje vode u okruženju, jer ne mogu da budu konkurentni na tamošnjim tržištima kao i u mnogim zemljama EU.
Zakon o PDV (član 23.) propisuje da se po posebnoj stopi od 10 procenata oporezuje svaka voda za piće, osim flaširane, tako da se flaširana voda oporezuje stopom od 20 odsto.
- U kategoriji osnovne životne namirnice nalazi se voda za piće, kao i flaširana voda. Umanjivanjem poreske stope sa 20 na 10 odsto dovelo bi do sniženja cene flaširane vode i veće dostupnosti neophodnog proizvoda u potrošačkoj korpi neposrednom potrošaču. Niža cena podrazumeva i veću prodaju tako da poreska stopa od 10 odsto ne bi imala uticaja na budžetski prihod - objasnila je Nevenka Stojenović, predsednica Udruženja industrije mineralnih voda.
