Srbija vredno radi na tome: Lekovita voda grejaće srpske radijatore

Srbija radi na projektima za dobijanje toplotne i električne energije iz geotermalnih izvora. U Vojvodini građani već zagrevaju kuće na ovaj način. Šansa Kikinde da prva dobije geoelektranu.

Građani su se, izgleda, prvi dosetili, a njihovim putem sada ide i država. Srbija će u naredne dve godine dobiti dve studije koje će pokazati koji su gradovi najbolje lokacije za gradnju geoelektrana, ali i gde se sve po Vojvodini geotermalni resursi mogu koristiti za grejanje. Domaćinstva po Srbiji, ona koja to mogu da finansiraju, jer nije jeftino, to već uveliko rade. Umesto struje, drva, mazuta, gasa, uglja i daljinskog sistema - radijatore greju toplotom iz zemlje ili bunara.

Stručnjaci Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu rade na dva projekta. Timove šest dunavskih zemalja okupio je program "Darling", koji će, što se Srbije tiče, utvrditi gde se nalaze pogodne lokacije za korišćenje geotermalnih izvora za toplotnu energiju. Drugi tim, u kojem su partneri kolege iz Francuske, označiće pet mesta u kojima bi mogle da budu postavljene geoelektrane, gde bi u budućnosti građani mogli od tople vode da dobijaju struju.

- U Vojvodini je učešće geotermalne energije u energetskom bilansu jedan odsto - kaže Ana Vranješ, rukovodilac Centra za obnovljive vodne energetske resurse Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. - Najviše je koriste banjski centri, kao lekovito sredstvo i za zagrevanje objekata. Preostalih 50 odsto korisnika su individualna domaćinstva.

Sam geografski prostor nije presudan za šansu građana ili privrede da svoj prostor zagrevaju na taj način. Geotermalne vode do 30 stepeni Celzijusovih su dostupne svuda. I na njih država ne polaže ekskluzivno pravo. Za te sisteme potrebne su toplotne pumpe. Ali da biste se našli na trasi toplijih tokova, stvar je sreće. U prednosti su žitelji Vojvodine, jer Panonski basen ima najveći geotermalni potencijal.

- Kikinda ima najviše šansi da u budućnosti dobije geoelektranu, a Subotica i Sremska Mitrovca se ispituju kao potencijalne lokacije za geotoplane - objašnjava Ana Vranješ. - Vodi se računa o potencijalima, ali i spremnosti lokalnih samouprava, o tome koliko je budućih korisnika. Najvažniji i najduži period u pripremi projekta je istraživanje i dokazivanje resursa. To traje između pet i šest godina. Naši projekti su sada u drugoj godini, odnosno na polovini realizacije. Posle toga treba pronaći investitore i graditi postrojenja. Istraživanje i priprema nose 60 odsto vremena i novca.

Geotermalna energija je pre svega ekološki prihvatljivija i spada u obnovljive izvore. U početku su, međutim, potrebna veća ulaganja. U zavisnosti od dela Srbije, ali i "majstora", zavisi i period otplate. Neke od firmi tvrde da se domaćin besplatno greje već četvrte godine posle uvođenja. U tom slučaju ugradnja košta oko 10.000 evra. Međutim, savršeniji sistemi koštaju i dvostruko više, pa se i mnogo duže otplaćuju.

- Mi smo prvi sistem ugradili 2001. godine, i to u poslovne prostorije Toplane "Konjarnik" - čuli smo u jednoj beogradskoj firmi koja se bavi projektovanjem i ugradnjom geotermalnih sistema. - U početku su nam klijenti bili ljudi koji dolaze iz inostranstva. Oni tvrde da se u razvijenim zemljama 70 odsto novogradnje greje na taj način. Kod nas, to još nije pristupačno za sve. Voleo bih da kažem da su nam klijenti obični ljudi, ali nisu. Kod nas je struja zaista jeftina i mnogi je koriste za grejanje. Naš sistem ne zahteva podzemnu vodu, a košta oko 200 evra po kvadratu grejne površine. I ta se investicija isplati posle 15-20 godina. Sada postoje i nove, vazdušne toplotne pumpe. One bi hipotetički, ako možete da se isključi sa sistema daljinskog grejanja, mogle da se isplate za manje od 10 godina.