ŠTA BI SE DESILO DA SE SRBIJA ZAKLJUČA? Ekonomske posledice bile bi nesagledive, posebno na udaru tri grupe radnika
Posledice bi se prelivale i dalje.
Pojedine privredne grane u Srbiji već se nalaze duboko u krizi, a novo "zaključavanje" dodatno bi udarilo i na ostale delatnosti.
Posledice bi na kraju lanca indirektno trpela cela privreda, a negativne efekte bi osećali i građani, i to po više "frontova". Ovo ne spore ni ekonomisti, ni sindikalci, a lošu sliku i prognoze u slučaju "lockdowna" argumentuje i statistika.
BLOKADA NANELA OGROMNU ŠTETU: Izraelske sankcije Pojasa Gaze dovele Palestince do ruba siromaštva
NEVEROVATNI REZULTATI NAJNOVIJIH ISTRAŽIVANJA: Ekonomski rast nikada veći, a moguća recesija!?
SKAČU CENE NAFTE: Veliki proizvođači spremili novu taktiku, kao argument navode jednu stvar
Eventualno zaključavanje prvo bi uticalo na smanjenje potrošnje, a potom i na pad proizvodnje. Negativan ciklus zatim bi se prelio na zaposlene i to iz dva ugla: potrebe za njihovim radnim mestom, imajući u vidu smanjen obim poslovanja, ali i iz ugla zarada koje u okolnostima zaključavanja za menadžera postaju ekonomski neisplative.
Posledice bi se prelivale i dalje, preko smanjenog izvoza i pada investicija, i na kraju pada stope privrednog rasta zemlje.
Očigledno je da bi praktično svi bili na gubitku, pa je zato lako razumljivo što nadležni stalno pozivaju na oprez i poštovanje mera, kojima bi zdravstveno stanje moglo da se poboljša, a koje svi vrlo dobro znamo još od marta – nosite maske, držite distancu, perite ruke, izbegavajte velike skupove.
Na udaru tri grupe radnika
Ugostiteljstvo i turizam već su na kolenima.
U jednom momentu gotovo svaki treći radnik u ovoj oblasti je ostao bez posla - bilo da radi u restoranu, hotelu ili turističkoj agenciji. Najnoviji podaci govore da je u posredničkim agencijama u turizmu od marta do danas bez posla ostalo više od 50 odsto radnika, a u narednom periodu se očekuje još otpuštanja, pokazala je anketa koju su Subagenti Srbije obavili među 160 posredničkih agencija.
S druge strane, najnoviji evropski statistički izveštaji potvrdili su da su najveće žrtve korona zaključavanja sezonski radnici, radnici na povremenim poslovima i zaposleni na određeno vreme.
Prema podacima Evrostata, na kraju drugog tromesečja ove godine u EU je bilo oko 19,2 miliona zaposlenih na određeno vreme, dok ih je krajem prošle godine bilo 22,2 miliona. To znači da se u prvoj polovini ove godine broj zaposlenih na određeno vreme u EU smanjio za oko tri miliona ili za više od 13 odsto.
Najugroženija "treća smena"
- Novim skraćenjem radnog vremena najugroženiji su sektori koji rade "treću smenu", poput kafića ili noćnih klubova. Ipak, ti biznisi još uvek imaju prostora da prežive, iako ne i da zarade previše. Veći problem će biti ako dođe do dodatnog zatvaranja, jer pandemija traje već osam meseci i jedna je stvar kad grip udari na zdrav organizam, a nešto sasvim drugo kada napadne iscrpljeno telo - objašnjava Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i pojašnjava da je većina preduzeća već umorna, poslovna "kondicija" im je smanjena, zalihe su manje, mnogi su izgubili poslovne partnere od marta...
Profesor Savić napominje da ulazimo u jedan prilično težak i neizvestan period, jer niko ne može da predvidi koliko će pandemija trajati.
- I država je, takođe, iscrpljena - dodaje Savić.
Predsednik kompanije "Galeb Grupa" Radoslav Veselinović kaže da industrija generalno pada, i da je sada samo pitanje koliko koji sektor trpi.
- Najviše posledica trpe uslužne delatnosti, ugostiteljstvo, turizam, hotelijerstvo, saobraćaj. Već sada dolazi do kašnjenja u isporukama repromaterijala, kasnimo onda i mi u proizvodnji, to je lanac koji će prouzrokovati pad prometa, ukupnog prihoda, dobiti... U takvim okolnostima vrlo je delikatno reći da li pribeći nekom ozbiljnijem zaključavanju - navodi on.
Najugroženije siromašne opštine
Ocena je da bi sada pod "broj jedan" trebalo da dođe socijalna politika i da bi trebalo pomoći najsiromašnije građane.
- Mnogi će u slučaju lockdowna ostati bez poslova u Kuršumliji, Blacu, širom Srbije, neće imati priliku da zarade ni minimalac za koji su radili. Zato je jako važno napraviti dobar paket podrške za siromašne, a podaci pokazuju da je čak četvrtina ljudi na granici siromaštva - naglašava Ljubodrag Savić.
Sindikati: "Sačuvati živote, ali i privredu"
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić je, s jedne strane, pobornik stava da bi trebalo "zaključati" državu, jer kako kaže, "nijedan izgubljen život ne može se vratiti", ali je s druge strane svesna da bi to imalo veliki uticaj na privredu.
- Privreda i ekonomija će se brže ili sporije oporaviti, ali nijedan izgubljeni život ne može se vratiti. Svakodnevno dobijam loše vesti i zato mi je tok misli upravo takav. Međutim, smatram da neće doći do potpunog zatvaranja kao što je bilo na početku pandemije i da će, pre svega, privreda raditi. Ovde je veći problem od zatvaranja to što u industriji već postaje veliki problem radna snaga, gde su zaposleni desetkovani virusom - navodi Savić.
Kaže da je privreda već u problemu.
- Ugostiteljstvo, turizam, drumski saobraćaj su već sada na kolenima i dugo vremena će trebati da se oporave i vrate na stanje pre korone. Normalno, ja potpuno razumem i šta znači ljudima da nemaju plate ili da im se one smanje, ali država mora da iznađe način da pomogne i privredi i građanima i zaposlenima - kaže Savić.
