Startap scena u Srbiji: Inovativne ideje koje menjaju način poslovanja

U Srbiji startap scena beleži značajan rast, pri čemu je sve više mladih preduzetnika koji pokreću sopstvene biznise. Istraživanja pokazuju da je u poslednje tri godine prisutan rast broja startapa u domaćem ekosistemu: povećanje je za 20 do 30 procenata svake godine u odnosu na prethodnu. Ali šta zapravo predstavlja startap i zašto je toliko važan u poslovnom ekosistemu?

Šta su startapovi i zašto su važni?

Startapovi su mlade kompanije koje se fokusiraju na razvoj inovativnih proizvoda ili usluga, često koristeći tehnologiju kao osnovu svojih ideja. Oni se izdvajaju po agilnosti, fleksibilnosti i sposobnosti prilagođavanja promenama u okruženju. 

Za razliku od tradicionalnih kompanija, koje često imaju već ustaljene poslovne modele i hijerarhijsku strukturu, startapovi su poznati po brzom rastu i sposobnosti da reše kompleksne probleme na inovativan način. Ova razlika u pristupu poslovanju čini startapove ključnim akterima u stvaranju novih trendova i oblikovanju budućnosti industrija.

Koja je razlika između preduzeća i startapa?

U svetlu tehnološkog razvoja i inovacija u našem regionu, često se postavlja pitanje šta su zapravo razlike između preduzeća i startapa i koji je najbolji izbor za vaš proizvod ili uslugu, tj. za industriju uopšte.

Preduzeća su po definiciji Zakona o privrednim društvima „pravna lica koja obavljaju delatnost u cilju sticanja dobiti”. Ona se obično osnivaju kroz upis u odgovarajući registar, poput registra Agencije za privredne registre u našoj zemlji, i mogu imati različite pravne oblike poput ortačkog društva, društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva. Osnovne karakteristike preduzeća su stabilnost i fokus na sticanju profita.

Nasuprot tome, startapovi su kompanije u fazi početnog razvoja, često osnovane radi razvijanja inovativnih proizvoda ili usluga za koje osnivači veruju da postoji potražnja. Oni se uglavnom finansiraju iz različitih izvora, jer se oslanjaju na eksterne investicije zbog visokih troškova razvoja i širenja korisničke baze. Startapovi su poznati po agilnosti, brzom prilagođavanju promenama i potencijalu za brz rast.

Ključna razlika između ova dva entiteta leži u izvorima finansiranja. Dok preduzeća funkcionišu na osnovu sopstvenih sredstava ili tradicionalnih bankarskih kredita, startapovi se oslanjaju na investitore i različite fondove za pokrivanje troškova i rasta. Shvatanje ove razlike ključno je za preduzetnike koji žele da odaberu odgovarajući pristup za svoje poslovanje.

Da li je startap rezervisan samo za tech industriju?

Iako se često smatra da su startapovi rezervisani samo za tehničke industrije, realnost je drugačija. Uspešne startapove su osnivali ljudi sa različitim veštinama, uključujući marketing, prodaju, finansije i dizajn. 

Primeri kao što su Airbnb, Pinterest, Alibaba i Amazon pokazuju da osnivači bez programerskih veština mogu stvoriti inovativne proizvode i usluge. Multidisciplinarni timovi, koji kombinuju različite oblasti, često su ključni za stvaranje inovativnih proizvoda i usluga.

Podaci pokazuju da čak 63,5% startapova u Srbiji ima osnivače koji dolaze iz netehničkih oblasti. Ovo ukazuje na raznolikost i inovativnost startap ekosistema. Stoga, osnivači ne treba da se ograničavaju predrasudama o tome ko može pokrenuti startap. Važno je da svako ko ima ideju i strast prema određenoj industriji ima priliku da se upusti u svet preduzetništva. 

Uz konstantno usavršavanje, osnivači mogu nadograditi svoje veštine i povećati šanse za uspeh u svom poslovanju. U zavisnosti od industrije u kojoj posluju, pojedincima u Srbiji dostupne su brojne obuke, kao i kursevi: u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu i drugim većim gradovima širom Srbije. 

Zašto pokrenuti startap u Srbiji?

Pokretanje startapa u Srbiji postaje sve privlačnija opcija za inovativne preduzetnike, kako domaće tako i strane. Pored snažnog tehnološkog sektora, koji nosi oko deset odsto BDP-a zemlje, srpsku startap scenu karakterišu nesmanjeni rast i otvorenost za inovacije. 

Poreske olakšice predstavljaju značajan podsticaj, sa oslobođenjem od poreza na zarade osnivača inovacionih društava tokom tri godine i drugim beneficijama za novo zapošljavanje i ulaganja. Srbija je poznata i po visoko kvalifikovanim inženjerima koji podržavaju razvoj IT sektora.

Posebno impresivno je to što se srpski startapovi izdvajaju na globalnoj sceni sa velikim uspesima kao što su akvizicija Nordeusa od kompanije Take-Two Interactive za 378.000.000 dolara i značajne investicije u kompanije Tenderly i Orgnostic. 

Lokacijska prednost takođe igra važnu ulogu: Beograd je epicentar startap scene, ali i drugi gradovi poput Novog Sada, Subotice i Niša nude inspirativne prostore za rad i bogat ekosistem događaja za povezivanje i umrežavanje. 

Sa svim ovim faktorima u igri, Srbija postaje sve privlačnija destinacija za pokretanje novih biznisa i ostvarenje preduzetničkih snova.