Stižu velike novine u našem zdravstvu: Više nećete morati da nosite doznake za bolovanje poslodavcu - evo o čemu se radi
Na Konstitutivnoj sednici Saveza za zdravstvo NALED-a predstavljeni su danas reformski prioriteti u oblasti digitalizacije zdravstva, poput uvođenja Ebolovanja i unapređenje EUputa i Erecepta.
Savetnica premijera Republike Srbije Katarina Pavičić izjavila je da se nada da će do kraja marta Ebolovanje biti realizovano i dodala je da je digitalizacija uprave važna kako bi olakšala svakodnevno funkcionisanje građana i zdravstvenih radnika.
- Vlada je u potpunosti podržava digitalizaciju. Smatramo da je 2025. godina ključna, jer ćemo u njoj videti najveći razvoj digitalizacije - rekla je ona. Državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja Ivana Stašević Karličić istakla je važnost Pravilnika o kliničkim istraživanjima, koji će uskoro biti dostupan građanima. Ona je navela da je digitalizacija dobar alat da se stigne do ciljeva koje je Vlada Republike Srbije stavila ispred sebe. Marija Malešević iz Agencije za lekove i medicinska sredstva navela je da je ova agencija skoro sve procese digitalizovala i dodala je da se radi na tome da se celokupan proces digitalizacije finalizira naredne godine.
- Svi se nadamo novom Zakonu o lekovima, koji bi uveliko doprineo unapredjenju svih poslova u oblasti zdravstva. To bi bilo nešto jako inovativno i nešto što će biti jako korisno- dodaje ona. Na sednici predstavljeno je i novo predsedništvo Saveza za zdravstvo, a za predsednika ovog saveza je izabran suosnivač kompanije Heliant Vukašin Radulović.
Šta je E bolovanje?
– E-bolovanje je sistem koji će zapravo objediniti informacione sisteme kojima pristupaju lekari, poslodavci i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Cilj njegovog uvođenja jeste da se pacijentima olakša i da oni ne moraju bolesni da nose doznake poslodavcima, već da se kroz taj informacioni sistem objedini pristup, tako da poslodavac dobije adekvatne informacije kada je njegov zaposleni na bolovanju, s druge strane da lekar može sve da unese i ažurira u sistemu – rekla je ona za Tanjug.
Evropu košta bolovanje
Odsustva sa posla zbog bolovanja koštaju Evropu milijarde evra godišnje, a kompanije nastoje da preokrenu ovaj trend da bi izbegle gubitke i povećale produktivnost, navodi se u danas objavljenoj analizi Blumberga.
Porast broja i dužine bolovanja u Evropi je posledica pandemije virusa korona, starenja radne snage, sve veće svesti o negativnim posledicama stresa na mentalno zdravlje, ali prema kritičarima i velikodušnog sistema socijalne i zdravstvene zaštite.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u svom izveštaju konstatuje da su u 2022. najveći broj dana na bolovanju proveli Norvežani i to u proseku 27,5 dana godišnje, što je najviši nivo za poslednjih 15 godina.
U Velikoj Britaniji je broj ekonomski neaktivnih radno sposobnih ljudi porastao je za skoro 800.000 od početka 2020, a dugotrajna odsustva zbog bolovanja koštaju tamošnju privredu skoro 33 milijarde funti, odnosno 40 milijardi evra godišnje.
Švajcarska osiguravajuća kompanija Cirih osiguranje smatra da bi troškovi zbog bolovanja u Britaniji mogli da se udvostruče do kraja ove decenije.
Slično dramatične brojke su se pojavile i drugde u Evropi
Poslodavci u Nemačkoj su prošle godine potrošili rekordnih 77 milijardi evra na bolovanje zaposlenih, što je više nego udvostručeno u odnosu na 2010. godini, saopštio je Institut za ekonomska istraživanja IW.
Zemlja gubi oko 200 milijardi evra godišnje zbog bolovanja, pokazuju procene Vlade u Nemačkoj.
U Francuskoj, šef nacionalne agencije za zdravstveno osiguranje upozorio je na povećane troškove zbog bolovanja koji opterećuju budžet.
Francuski nacionalni revizor izneo je kontroverzan predlog da se ukine nadoknada za izostanke kraće od osam dana, što bi moglo da uštedi 470 miliona evra godišnje.
– Jedna od najstrašnijih statistika u ovoj oblasti je da ako je neko bio na bolovanju najmanje šest meseci, verovatnoća da će on ili ona napustiti tržište rada je veća nego da će se vratiti – izjavio je viši analitičar tržišta rada OECD, Kristofer Princ.
Vlade i preduzeća moraju da postupaju pažljivo i osetljivo prilikom rešavanja ovog problema da njihovi postupci ne bi izgledali okrutno i nepromišljeno, dodaje njujorška agencija, piše Tanjug, a prenosi BizPortal.