SVET NIJE BIO U VEĆIM DUGOVIMA OD DRUGOG SVETSKOG RATA: Globalna zaduženja su duplirana, a svi čekaju četiri države
Posebno brinu Liban, Kina, Malezija i Turska jer je tamo najveći porast duga nefinansijskog sektora
Iako masovna vakcinacija ukazuje da kraj pandemije, čini se da ona ne pruža imunitet protiv dugotrajne ekonomske štete koju je ova pošast izazvala u svetu.
Da ona nije mala pokazuje i javni dug koji je na globalnom nivou najveći od Drugog svetskog rata i iznosi oko 277 triliona dolara, što je istorijski maksimum.
Tom istorijskom maksimumu kumovalo je zaduženje mnogih država kako bi merama pomogli svojim privredama zbog čega je dug u 2020. godini naglo porastao za 19,5 triliona dolara, što je skoro dva puta više nego 2019. godine kada je zabeleženo uvećanje od 10,8 triliona dolara.
PLANINA U KOMŠILUKU PREBUKIRANA GOSTIMA: Skijališta puna, a jedna pogodnost posebno privlači turiste
NOVI PREOKRET NA TRONU: Bezos opet najbogatiji na svetu
NAŠA ZEMLJA LEŽI NA PRAVOM BOGATSTVU! Amerikanci bruje: Srbija na 11. mestu u svetu po količini prirodnog blaga
Posebno brinu Liban, Kina, Malezija i Turska jer je tamo najveći porast duga nefinansijskog sektora.
Upravo ta činjenica, prema upozorenjima stručnjaka, ukazuje da najgore tek dolazi i da svet leži na buretu baruta koje može da eksplodira i ostavi nesagledive posledice.
Naime, ogroman rast državne potrošnje rezultirao je naglim porastom globalnog duga. Centralne banke za sada drže niske stope, ali čim porastu cene zaduživanja, mogla bi da eksplodira dužnička bomba.
U to globalnom loncu je i Srbija jer i ona je morala da se zaduži da bi pomogla privredi i građanima tokom pandemije. Naš javni dug je zanemarljiv u odnosu na onaj koji su stvorile ekonomske velesile, ali ne i mali za generacije koje treba da ga vrate.
Prema podacima Instituta za međunarodne finansije (IIF) koji objedinjuje više od 400 banaka i kreditnih organizacija širom sveta, svi su danas u dugovima i vlade i kompanije.
Takvom trendu doprinosi i to što su korporacije, podstaknute nesvakidašnjom državnom podrškom tržišta, pokrenule neviđenu prodaju obaveznica. Te korporativne korporativnih hartija od vrednosti imaju vrlo niski rejting pouzdanosti i samo su samo jedan stepen više od "nepouzdanog smeća".
Prema informacijama agencije za kreditni rejting Standard & Poor’s, investitori imaju skoro četiri triliona dolara takvih obveznica. U izveštaju IIF stoji i da gotovo polovina povećanja dužničkog tereta je pala na napredne ekonomije a lideri su SAD, Velika Britanija, evrozona, Japan, Južna Koreja.
Ukupan dug zemalja u razvoju u trećem kvartalu iznosi 250 odsto BDP-a, a kineski 305 odsto. Dug razvijenih zemalja je 432 odsto.
Nejasno je kako će globalna ekonomija u budućnosti smanjiti toliku količinu pozajmljenih sredstava bez značajnih negativnih posledica za ekonomsku aktivnost tim pre što mnoge zemlje i kompanije više nisu u stanju da dobiju nove kredite da bi otplatile prethodne.
Stručnjaci IIF u posebno zabrinuti i za tržišta u razvoju, posebno zbog Libana, Kine, Malezije i Turske jer je tamo najveći porast duga nefinansijskog sektora.
Ipak, Sjedinjene Države su nagomilale najviše duga, što je opasno za svetsku ekonomiju. Reč je o 335 odsto VVP-a, ili 80 triliona dolara. Od toga su 28 triliona državni krediti pa će do 2028. godine Amerikanci samo na kamate potrošiti petinu državnog budžeta.
MMF je upozorio da u slučaju ekonomske krize gotovo 40 odsto korporativnog duga u velikim ekonomija će se završiti bankrotom. Konkretno, u SAD-u, prema procenama vodeće investicione banke "Goldman Saks", pokazatelji će biti gori nego 2008. godine, u vreme kreditnog kolapsa.
- Sedimo na dužničkoj bombi i ne znamo kada će eksplodirati. Čim kriza popusti i centralne banke krenu sa povećanjem kamatnih stopa, svet će biti pogođen talasom bankrota - možda najgorim od svih - ističe Emre Tiftik, stručnjak za dugove na IIF U Srbiji pak vlast uverava da do takvih tektonskih promena neće doći iako će državu tri paketa mera pomoći privredi i građanima za saniranje posledica pandemije,koštati oko osam milijardi evra.
Da bi taj novac obezbedila ona se već zadužila, nešto više od četiri milijarde evra za prethodna dva,a i za ovaj najnoviji, vredan 249,4 milijarde dinara, moraće da posegne za kreditima. Upravo ova zaduženja su dovela i da naš javni dug naraste sa 53 posto BDP na nešto manje od 60 odsto na kraju 2020. godine, kako tvrdi Fiskalni savet, odnosno 58 odsto, kako kaže vlast.
Aleksandara Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista Srbije to brine.
- Rano je za konačno zaključivanje o štetama uzrokovane pandemijom Covid 19. Tek ove godine ćemo doći do pravog bilansa negativnih efekata. Za sada je ključni negativni uticaj to što je prekinut kontinuitet rasta bruto domaćeg proizvoda jer smo tek u poslednje dve godine ostvarili značajniji rast privrede od 4+ procenata. Velika je šteta prekid tog pozitivnog niza, koji u dugom roku obezbeđuje rast životnog standarda stanovništva - kaže Vlahović.
Kaže i da tome treba dodati i to što je promenjen smer kretanja javnog duga.
- Pod uslovom da u ovoj godini ostvarimo značajniji rast (pet odsto), biće nam potrebno nekoliko godina da javni dug i fiskalni deficit svedemo na nivo koji je bio na početku 2020. godine. Zato mislim da javni dug mora da bude zaustavljen nivou od 60 odsto BDP-a - rekao je nedavno Vlahović.
