SUMRAK SAGA SVETOG STEFANA: Kako je politika ekskluzivno letovalište pretvorila u javno kupalište bez turista
Sveti Stefan je bez turista a njegove plaže su sada javna kupališta
Katanac na glavnim vratima, puste ulice, zatvoreni kapci na vilama... Ovako danas izgleda nekada zaštitni znak crnogorskog turizma, grad-hotela Sveti Stefan, koji svoj 61. rođendan dočekuje zatvoren za turiste.
Hrvatska danas ima 96 novozaraženih: Vakcinisano 45 odsto punoletnog stanovništva
U Srpskoj samo jedan novozaraženi: U Federaciji BiH smirivanje epidemije, ali oprez ostaje
"IZRIČITO TVRDIM DA NIJE POČINIO KRIVIČNO DELO" Advokatica Rista Jovanovića otkrila šta je predlog odbrane (VIDEO)
Malo paštrovsko ribarsko naselje, srednjovekovno utvrđenje koje je odolevalo vekovima od najezde osvajača, 13. jula daleke 1960. godine pretvoreno je u mondensko letovalište koje je ubrzo postalo sinonim luksuza i prestiža.
Popularni Svetac, turistički dragulj, kako je neretko nazivan, omogućio je da mala balkanska država bude ucrtana na svetske turističke mape. Grad-hotel Sveti Stefan, danas je, kako pišu crnogorske "Vijesti", u kandžama političke igre preko koje se "raskusuravaju" poražene političke elite.
Crna Gora se suočava sa jednom od najizazovnijih turističkih sezona, dok aktuleni predsednik Milo Đukanović istovremeno crnogorsku javnost obaveštava o tome da će hotelski operator Amana napustiti Sveti Stefan kojim upravlja proteklih 14 godina, kao i da će zakupac Adriatic properties arbitražom naplatiti stotinu miliona eura... Priču je na kraju začinio opaskama da se na "najlepšoj crnogorskoj plaži prodaju ćevapi".
Sa druge strane, Kraljičina i Kraljeva plaža ponovo su dostupne građanima za kupanje, što je Aman iskoristio da prvi put u sezoni (ne računajući period rekonstrukcije) zatvori grad-hotel i Vilu Miločer.
A javnost je zbunjena jer u džungli informacija, dezinformacija i propagandi, više ne zna ko je krivac ili treba li ga uopšte tražiti.
I dok aktuelni političari koriste Sveti Stefan za skupljanje poena, pre šest decenija tadašnji političari su osmislili ideju pretvaranja malog grada u luksuzni hotel.
- Pedesetih godina 20. veka, iz samog političkog vrha Jugoslavije potekla je inicijativa da se ribarsko selo Sveti Stefan pretvori u luksuzni grad-hotel. Prema sećanju, ovu ideju je prvi pokrenuo tadašnji visoki savezni funkcioner Edvard Kardelj. Njegov predlog su zdušno podržali Blažo Jovanović, tada prva politička ličnost Crne Gore, kao i naši poznati slikari Petar Lubarda i Milo Milunović - opisuje u svojoj knjizi “Budva, od mita do stvarnosti”, dugogodišnji turistički radnik i stručnjak, pokojni Vlado Duletić.
Ideja je realizovana 1960. godine kada je otvoren grad-hotel, koji je uskoro postao jedan od najpoznatijih hotela na svetu.
Pretvaranjem starog ribarskog naselja u moderan turistički objekat prvog reda, počinje ispisivanje novije istorije za Sveti Stefan. Samo četiri godine nakon otvaranja (1964), magazin "Lajf" iz Njujorka uvrstio je Sveti Stefan među deset najekskluzivnijih hotela na svetu.
Sveti Stefan je u prošlom veku odisao duhom pravog mondenskog letovališta, u kome je boravio svetski džet-set. Ovde su odsedali slavni svetski glumci, režiseri i producenti – Sofija Loren, Karlo Ponti, Kirk Daglas, Doris Dej, Džerladina Čaplin, Marija Šel, Monika Viti, Sidni Poatje, Ričard Vidmark, Silvester Stalone, Džeremi Ajrons i dr. Na Svetom Stefanu su odmarali poznati književnici Andre Marlo i Albert Moravija, nenadmašna balerina Maja Pliseckaja, sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin, proslavljeni šahovski šampioni Bobi Fišer i Boris Spaski, kao i supermodel Klaudija Šifer. Ovde su, takođe, boravile krunisane glave, poput engleske princeze Margaret i bivšeg italijanskog kralja Umberta II. Dočekivane su i mnogi poznati svetski političari, kao što su predsednik Italije Sandro Pertini, italijanski premijer Đulio Andreoti, nemački kancelar Helmut Šmit, kanadski predsednik Vlade Pjer Trudo, jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito.
Svedok najvećeg uspeha Svetog Stefana, njegov direktor od 1969. do 1975. godine Vladimir Mitrović, 1972. je primio Zlatnu jabuku, nagradu Federacije turističkih novinara i pisaca.
- Ja sam penzioner, ne znam šta se sada dešava. Znam samo jedno, hotel je sada zatvoren, a mi smo tada radili, dobro zarađivali, uspeli smo da rekonstruišemo hotel, izgradimo novi hotel Maestral - kaže onu razgovoru za "Vijesti".
On je bio na čelu tadašnjeg Hotelsko-turističkog preduzeća Sveti Stefan, u okviru koga su poslovali grad-hotel, Maestral i stari Miločer, najelitniji hoteli na Jadranskoj obali. Prema njegovim rečima Sveti Stefan je bio jedinstven u svetu.
- Sveti Stefan je bio jedan jedinstven…, pa ne bi ga posećivali kraljevi, glumci, svetski političari. Znate, u svetu imate na hiljade Splendida, ali je jedan Sveti Stefan - kaže Mitrović.
Najpoznatiji crnogorski turistički brend nikako da dođe na zelenu granu. U poslednjih 14 godina promenio je tri zakupca. Prvi je bio singapusrska hotelska kompanija "Aman resorts" i to u dvostrukoj ulozi, kao zakupac i operater. Investitorska grupa "Aidway Investments" registrovana na Britanskim Djevičanskim Ostrvima, bila je of-šor ekspozitura "Silvering Holdinga", osnivača i većinskog vlasnika "Aman resortsa". Ubrzo nakon dolaska u Crnu Goru, "Aman" je bankrotirao.
Projekat zakupa luksuznog letovališta preuzima grčki brodovlasnik i milioner Viktor Restis. On je od finansijski posrnulog "Amana" otkupio većinski paket zvani Crna Gora i Hrvatska. Grci su tada preuzeli sva vlasnička prava iz zakupa, ali su zadržali menadžment "Amana". Hoteli Miločer i Sveti Stefan od tada posluju pod nazivom Aman Sveti Stefan, piše nedeljnik "Monitor".
Nedugo zatim i Restis napušta zakup Svetog Stefana i završava u zatvoru u Grčkoj zbog optužbi za spekulacije sa kreditima u bankama koje su vlasništvo njegove porodice, ali je kasnije oslobođen. Posao od njega preuzima Petros Statis i njegov “Adriatic properties”, "vrlo povoljno i tako se našao u jednoj od najvećih avantura u svom životu“. U međuvremenu grad-hotel i Vilu Miločer vlada uknjižava na akcionarsko društvo “Sveti Stefan hoteli”, sa čijim akcijama se uveliko trguje na berzama.
Statis negira spekulacije da je predsednik Đukanović njegov partner na Svetom Stefanu i da u slučaju kompanije zakupca nije reč o sivoj zoni poslovanja, nego da iza svega stoji njegova kompanija registrovana na Gibraltaru.
Zbog čega su u kompaniji "Aman Resorts" odlučili da Crnu Goru napuste 28 godina pre isteka ugovora pojasnio je Statis u svom prvom javnom nastupu, Naime, zahtev meštana okolnih naselja Pržno i Sveti Stefan da im se dozovli korišćenje manjih delova plaža kojima u ime zakupca gazduje kompanija "Adriatic proeprties", nije naišao na razumevanje zakupca. Događaji su eskalirali kada su meštani protestovali protiv gradnje stanova za tržište u Miločeru i u martu ove godine srušili kapije kojima je bio onemogućen pristup Kraljičinoj plaži. Ni Statis ni predstavnici "Amana" nisu želeli bilo kakav kontakt sa meštanima već su najavili da u novonastalim okolnostima neće raditi ove turističke sezone.
Šta kažu meštani
Tokom proteklih godina plaže na Svetom Stefanu nisu bile slobodne za kupanje. Na samom ulazu posetioce bi dočekao natpis: "Korišćenje kompleta za plažu je obavezno. Svaka osoba koja ne poštuje pravila plaže biće procesuirana". To je značilo da bez oko 100 evra, koliko su prošle godine koštale ležaljke, nije bilo moguće koristiti plaže.
Odluci zakupaca da zatvore hotele je prethodilo nekoliko protesta dela meštana početkom godine, podržanih od strane čelnika budvanske lokalne vlasti, koju predvodi prosrpski Demokratski front, kada su uklonjene ograde na prilazu hotelima i plažama. Oni su se protivili izgradnji nekretnina u okviru novog hotela Kraljičina plaža koje investira Adriatic Properties, a tražili su i bezuslovan pristup zakupljenim hotelskim plažama.
Jedan od pokretača Inicijative da se grad-hotel vrati u državno vlasništvo, meštanin Blažo Kažanegra, ističe da se treba zapitati da li je normalno da je nacionalno blago jedne države delom otuđeno i da mu je pristup zabranjen...
Kažanegra podseća da zlatno doba Svetog Stefana upravo počinje šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog, veka kada je dostigao svetsku slavu kao grad-hotel.
- Zajedno sa Dubrovnikom, bio je jedan od simbola one stare Jugoslavije. Iako je postao hotel, zadržao je elemente grada jer pristup je bio omogućen, naročito za meštane, pa je u njemu značajno bila prisutna atmosfera mediteranskog gradića punog života, druženja, spontanosti i raznolikosti. Dakle Sveti Stefan je tada u novu Jugoslaviju ušao kao "opštenarodna imovina za potrebe Narodne Republike Crne Gore". Danas imamo situaciju da je od te "opštenarodne imovine" ostalo samo 58 odsto u državnom vlasništvu, pa se treba zapitati šta se desilo sa onih preostalih 42 odsto. I to uprkos zakonima koji strogo zabranjuju otuđenje spomenika kulture, odnosno kulturnih dobara, naročito onih od nacionalnog značaja. Sem toga, pristup ostrvu je uskraćen - i starosedeocima i građanima Crne Gore, uprkos brojnim međunarodnim konvencijama i deklaracijama koje garantuju pravo na kulturno nasleđe - rekao je.
Međutim, ne slažu se svi sa njim.
Ovog leta je, nakon povlačenja zakupca i hotelskog operatera, pristup hotelskim plažama slobodan, one su bez mobilijara, a u njihovom zaleđu su zatvoreni spa objekti, restorani, kafei i drugi prateći sadržaji hotelske ponude. Ulaz i ležaljke se ne naplaćuju, a u prelepoj prirodi može da uživa svako ko na plaže spusti peškir, bez obzira na dubinu džepa.
Ekskluzivnost plaža sada je zamenio "masovni turizam", kako tvrde oni koji proteklih dana na društvenim mrežama uz zgražavanje dele fotografije plaža sa "načičkanim suncobranima" i prodavcima krofni, kukuruza, pa i ćevapa koje pominje Đukanović.
Veljko, koji je 40 godina radio u grad-hotelu, podseća za "Radio Slobodna Evropa" da su u Svetom Stefanu i Miločeru oduvek važila pravila kojima se obezbeđivao visok standard turističkog boravka i usluge. Ali, smatra da je nakon zabrane pristupa plažama od strane, "Adriatic Propertiesa" potrebno naći kompromis između ekskluzive i zahteva dela građana.
- Videli smo prošlih godina te plaže sa malo gostiju, a ove godine odednom navala, ne vredi ni to. Znači, treba naći neku meru koja bi regulisala taj prostor. A mislim da je to jednostavno, jer rešenja već postoje drugde i samo ih treba primeniti. Ali, normalno, treba da neko stane iza toga - kaže Veljko.
