Titovi krediti Srbima još uvek stoje nad glavom: Dug države je 1978. bio skroman, A ONDA JE POČEO DA RASTE
Zajmove su odobravale međunarodne finansijske institucije, a krediti su prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija
Za razliku od Srba, kojima i ove godine na naplatu stižu stari dugovi, Hrvate i Slovence više ne boli glava zbog kredita koje su uzimali za vreme Tita.
Pročitajte i:
Poslednji dolar Hrvati su Pariskom i Londonskom klubu, koji su bivšim republikama SFRJ odobravali kredite sedamdesetih i osamdesetih, isplatili pre deset godina. Hrvatska je Pariskom klubu otplatila poslednju ratu od 192 miliona dolara 2008. godine, a Londonskom klubu, ratu od 78 miliona, godinu dana kasnije. Susedi su u celosti otplatili i stari dug koji je Hrvatska imala prema Svetskoj i Evropskoj investicionoj banci, potvrđuju u Hrvatskoj narodnoj banci.
Još odgovorniji u otplati državnih zajmova bili su Slovenci. Poslednju ratu od ukupno 525 miliona dolara oni su isplatili 1995. godine, potvrđuju u tamošnjoj centralnoj banci.
- Susedi su svoje dugove otplatili na vreme. Srbi istovremeno i dalje plaćaju danak. Na ime ovih kredita godišnje u proseku iz budžeta izdvajamo oko 250 miliona evra. Samo u ovoj godini dospelo je 338 miliona evra kredita koje smo kao članica SFRJ uzimali pre 40 i više godina. A bili su to izuzetno skupi zajmovi, kamata je bila fiksna i iznosila je blizu sedam odsto godišnje. Srbija je zajmove toliko plaćala u vreme najveće krize od 2008. do 2011 - navodi izvor.
Izvor dodaje i da se Srbija krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina zaduživala šakom i kapom - samo od Pariskog i Londonskog kluba je uzela oko šest milijardi dolara. Hrvatska se istovremeno kod ovih kreditora zadužila za manje od dve milijarde, Slovenci za 525 miliona dolara. Susedi su tako imali i manje obaveze, Hrvati su godišnje otplaćivali po ukupno 100 do najviše 120 miliona dolara, a Srbija duplo više.
Rusi dolaze dvaput godišnje na po 20 dana! Ovo je banja u Srbiji u kojoj ima najviše STRANACA (FOTO)
U to vreme republike SRFJ su imale mogućnost da se samostalno zadužuju. Zajmove su odobravale međunarodne finansijske institucije, a krediti su prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija...
- Dug države je 1978. bio skroman, a onda je počeo da raste sve do 1983. Potom su zaduživanje onemogućile sankcije, a nisu otplaćivane ni mnoge spoljne obaveze - kaže ekonomista Mlađan Kovačević.
Srbija obaveze prema kreditorima iz perioda SFRJ nije otplaćivala od maja 1992. do aprila 2002. Sporazume o njihovom regulisanju sa Pariskim i Londonskim klubom i sa Svetskom bankom zaključila je od 2001. do 2005. Srbiji iz vremena Tita u ovoj godini dolazi na naplatu 340 miliona evra kredita. Londonskom klubu treba da vratimo 151 milion evra, Pariskom klubu 121 milion evra i Svetskoj banci 65 miliona.
