U TOKU JE BOŽIĆNI POST, STIŽU NAM I SLAVE: Šta se dešava sa cenom ribe i da li će još poskupeti?
Uvoz ribe na godišnjem nivou - vredan je sto miliona evra, a domaća proizvodnja - pokriva tek trideset odsto potreba domaćeg tržišta. U toku je božićni post kada je - i najveća potražnja. Jesenji izlov je počeo, kakva su očekivanja i da li će biti dovoljno konzumne ribe?
Ribarsko gazdinstvo "Sveti Nikola" iz Neuzine prostire se na površini od hiljadu hektara i čini ga šesnaest jezera. Izlov ribe je uveliko u toku, ovu - kako zaposleni tvrde - izuzetno tešku proizvodnu godinu otežavaju gotovo svakodnevne kiše pa se izlov obavlja između dva oblaka, što dodatno otežava težak život ribara.
- Veoma težak, rudarski je to posao. Radi se na minus dvadeset i trideset i plus četrdeset i više a riba mora da se isporuči tržištu, pošto se traži - rekao je ribar Goran Ninić.
Šta je najviše obeležilo ovu proizvodnu godinu i koja su očekivanja od proizvodnje ribe, Majo Milošević, direktor ribnjaka, kaže da su pre svega visoke temperature vazduha i vode uticale na proizvodnju ribe.
NOVO POSKUPLJENJE REGISTRACIJA: Evo koliko će vozači morati da izdvoje
OPET POJEFTINILO GORIVO: Evo koliko ćemo plaćati za litar u narednih sedam dana
CRNA RAČUNICA AUSTRIJE: Krizne godine koštaju svakog građanina 10.000 evra
- Temperature su se kretale preko četrdeset stepeni, temperature vazduha, a voda je dolazila i do trideset dva, tri stepena što se krajnje nepovoljno odrazilo po našu celu proizvodnju. Imali smo i velika isparavanja i morali smo dosta da pumpamo, da dopumpavamo nivo vode u jezerima i na taj način smo bili izloženi dodatnim troškovima. Ali, uprkos svemu proizveli smo kvalitetnu ribu izuzetnog kvaliteta u odnosu meso - mast - rekao je Milošević.
Ono što posebno zanima potrošače svakako je cena ribe.
Milan Veljović generalni direktor PRP "Sveti Nikola" iz Sečnja objašnjava da je u ovom trenutku cena šarana pet stotina dinara na ribnjaku što je otprilike "osamsto do osamsto pedeset u ribarnici i marketu".
- Zašto je skočila cena šarana? Moramo se vratiti dve godine unazad, ne jednu, jer prethodne dve godine su bile jako loše za ribarstvo, mala prodaja, zabranjene slave, to je ono gde se najviše troši šaran. Pre dve godine ostala je ogromna količina ribe, dva ribnjaka su ugašena u tom trenutku i to je posledica. Jednostavno ribe nema, s druge strane skočila je cena žitarica kao riblje hrane, skočila je cena goriva i nema gde dalje. Ovo je neka realnost u ovom trenutku", kaže Veljović.
Samo u Vojvodini ima na hiljade hektara idealnog slatinastog zemljišta za gradnju ribnjaka, međutim, po svemu sudeći slabo je interesovanje među ljudima da se bave proizvodnjom ribe.
