Umesto na 6, sve na JEDNOM mestu: Upis nekretnine prelazi kod notara, a evo koliko će vas to KOŠTATI

Umesto obilazaka šest šaltera i nekoliko odlazaka u banku i poštu, svi oni koji od 1. jula ove godine budu kupovali nekretnine, čitav posao će moći da obave na jednom mestu - kod notara.

Upravo to će omogućiti zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova koji se danas nalazi pred srpskim parlamentom i čija će primena, pošto bude usvojen, početi za mesec i po dana.

Najveću korist od ove novine imaće građani i privreda, odnosno svi oni koji kupuju ili prodaju nepokretnosti, jer bi trebalo da omogući njihov lakši i brži upis u katastar.

Situacija je trenutno takva da onaj ko kupuje nekretninu, samo da bi se upisao u katastar, mora čak šest puta da obilazi raznorazne šaltere. Najpre, potrebno je otići na šalter Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), kako bi se podneo zahtev za izvod iz katastra. Nakon toga, ponovo se dolazi u RGZ kako bi se podigao izvod iz katastra, a potom i kod notara na overu ugovora o kupoprodaji nekretnine.

Međutim, tu nije kraj jer sledi ponovni odlazak u RGZ sa overenim ugovorom radi upisa u katastar nepokretnosti, pa do Poreske uprave gde se reguliše plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava, i na kraju odlazak na šalter opštine na kojoj kupac živi zbog plaćanja poreza na imovinu. Na sve ovo, treba dodati i nekoliko odlazaka na šaltere banaka ili pošte kako bi se platile potrebne takse i porezi.

Ovo "šalterisanje" koje oduzima pre svega vreme, biće značajno skraćeno jer će ubuduće notar obavljati sve ove poslove za kupca. Tačnije, javni beležnici će sada i obavljati uvid u katastar nepokretnosti, overavati ugovor o kupoprodaji, digitalizovati ugovor i overavati ga digitalnim potpisima i slati u RGZ.

Takođe, obaveza "skinuta sa leđa" građana, je i ta što RGZ upisuje u katastar sve šta je potrebno, ali i šalje ugovor Poreskoj upravi i opštinskoj administraciji zbog plaćanja poreza. Praktično, svi poslovi koje su do sada obavljali kupci i prodavci, obavljaće službe nezavisno od njih.

Kako se navodi u zakonu, kada se upis obavlja preko e-šaltera, rok za postupanje se skraćuje na pet radnih dana (trenutno je on oko 15 dana). Do toga će se doći tako što službenici u katastru više neće proveravati činjenice koje je utvrdio javni beležnik, kao što je do sada bio slučaj.

Takođe, zakonom se utvrđuje i obaveza RGZ da, na zahtev obveznika (na primer kupca), dostavi i list nepokretnosti i kopiju plana izda preko e-šaltera u roku od 24 časa od dana podnošenja zahteva. Propisano je i da su notari dužni da isprave koje su zapravo pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti, po službenoj dužnosti, preko e-šaltera dostave u roku od 24 časa.

Sve ovo, bar kako piše u zakonu, ne bi trebalo da stvori veće dodatne troškove građanima i privrednicima.

Ipak, navodi se da postoji mogućnost povećanja troškova po osnovu nagrade javnom beležniku za digitalizaciju isprava, odnosno "za radnje preduzete radi upisa u katastar na osnovu tih isprava" koja bi okvirno mogla da iznosi oko 1.690 dinara.

Inače, taksa koja se u svhu upisa nepokretnosti u katastar trenutno plaća (za stan) iznosi 4.810 dinara.

Kao jedna od prednosti ove novine navodi se i to što će rizik koji sada postoji u vezi sa upisom prava u katastar biti eliminisan. Ilustracije radi, sprečiće se situacije da se pokrene prinudna naplata nad nekom nekretninom koja je kupcu već prodata.

U zakonu se navodi da će ove novine uticati i na podnosioce zahteva za upis u katastar, odnosno "na desetine hiljada fizičkih i pravnih lica na godišnjem nivou, od kojih veliki broj po usvajanju ovog zakona neće biti upućeni na interakciju sa Službom za katastar nepokretnosti, već će za njih to obavljati javni beležnici, javni izvršitelji, advokati i ostali".

Osim toga, uticaće i na javne beležnike, izvršitelje i druge imaoce javnih ovlašćenja, advokate, geodetske organizacije koji ovim zakonom dobijaju "posebna prava u pristupu uslugama Službe za katastar nepokretnosti koja do sada nisu imali".