VEĆA OSNOVICA I LAKŠA PROCEDURA: Koja bi rešenja mogla da budu prihvatljiva i za frilensere i za državu?
Prema poslednjim pokazateljima Oxford Internet Labour Indeksa, frilenserski rad na digitalnim platformama je globalno, tokom pandemije, doživeo stagnaciju kao i mnoge druge profesije u oflajn sferi.
I dok su mnoge zemlje po prvi put posegle za merama za zaštitu frilensera, svesne da se ova zajednica našla u posebno teškoj situaciji, u Srbiji su se oni, u uslovima smanjenog obima posla usled COVID 19, suočili sa državom zainteresovanom da naplati poreze na njihov dohodak.
AERODROMI PRED GAŠENJEM: Da li će 277.000 ljudi ostati bez posla?
Beograd i Vojvodina dominantni po rastu zaposlenosti
Zbog čega je važan "Mali Šengen" za Balkan: Profesor Pajović objasnio koji su najvažniji benefiti za Srbiju
Iz Centra za istraživanje javnih politika predlažu nekoliko stvari koje bi mogle biti obostrano prihvatljive, za frilensere i za državu.
- I Centar i mnogi drugi eksperti koji su se oglasili u vezi sa novonastalom situacijom smatraju da treba definisati veću neoporezivu osnovicu od sadašnje, koja bi frilensere koji ostvaruju relativno male prihode (nešto iznad minimalne zarade) oslobodila plaćanja poreza. Oni koji imaju veće prihode bi bili srazmerno oporezovani tako da, u trenutku kada ostvaruju relativno stabilne prihode mogu bez većih problema da zamene status fizičkog lica, statusom paušalca ili osnuju d.o.o - navode iz Centra za istraživanje javnih politika.
Druga mogućnost je priznavanje većih normiranih troškova, na primer 50 odsto od ostvarenih prihoda, a čime bi se poresko opterećenje frilensera svelo na nivo poreskog opterećenja bliže onom koji plaćaju drugi obveznici.
Naime, sadašnje rešenje samo po sebi sadrži konstrukcionu grešku jer relativno niske prihode opterećuje nesrazmerno visokim poreskim opterećenjem, što već samo po sebi podstiče izbegavanje plaćanja poreza.
To u prevodu znači da oni koji zbog neredovnih prihoda nisu u stanju da se registruju kao preduzetnici jer im je to rešenje previše skupo, plaćaju veće poreze od onih koji imaju veće prihode i mogu da se registruju kao preduzetnici i plaćaju manje.
- Pri traženju odgovarajućeg rešenja treba imati u vidu da je poslodavac ovih poreskih obveznika u inostranstvu i ne uplaćuje svoj deo poreza i doprinosa radniku kao što je to slučaj kod poreskih obveznika po ugovoru o delu ili ugovoru o autorskom radu čiji je poslodavac u zemlji. U drugim zemljama u takvim slučajevima neke države preuzele su trošak poslodavca - ističu iz Centra.
Prema njihovom predlogu, dogovor između frilensera, ministarstava i Poreske uprave trebalo bi da sadrži nekoliko elemenata:
- jasan preračun efekata mogućih rešenja predloženih u dosadašnjoj raspravi – povećanja normiranih troškova na 50 odsto, povećanja neoporezive osnovice, ili kombinacije ta dva rešenja, a koji bi svakom frilenseru omogućio da sagleda svoje buduće poreske obaveze.
- znatno pojednostavljivanje procedure za obračunavanje i prijavljivanje poreske obaveze elektronskim putem a ne fizičkim odlaskom u filijalu Poreske uprave za svaki prihod (koji je često u visini 50, 100 evra). Koliko je to sada komplikovano može se videti i iz priložene procedure na sajtu Poreske uprave. Teško je zamislivo da bi neko ko za sat vremena rada, na primer davanja časova engleskog, zaradi 4 dolara, uložio sate i sate vremena u ispunjavanje svih propisanih obaveza.
- postizanje dogovora između ministarstava, Poreske uprave i frilensera o ulasku u pregovore oko traženja dugoročnog rešenja radno pravnog statusa frilensera sa jasno utvrđenim rokovima za pronalaženje rešenja.
- iako Poreska uprava po zakonu ima pravo naplate poreza 5 godina unazad, naš predlog bi bio da se dug obračunava od 1. jula 2020. a još poželjnije da se dug obračunava od datuma postizanja dogovora između ministarstava, Poreske uprave i frilensera. Kako je i predloženo, za mesečne iznose prihoda koji su u visini ili nešto viši od minimalne bruto plate u Srbiji (bruto 2), od naplate duga bi trebalo odustati.
- Frilenseri nisu upoznati sa različitim poreskim opcijama i subvencijama koje su im na raspolaganju, te bi edukacija bila dobar naredni korak, imajući u vidu da, čak i oni koji su želeli da plate poreze, nisu imali dovoljnu savetodavnu podršku Poreske uprave u traženju odgovarajućeg zakonskog rešenja.
