PENZIJE RASTU IZ GODINE U GODINU, BROJKE SVE GOVORE! Vučić pruža snažnu podršku najstarijim sugrađanima, tu su i dodatna davanja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama unazad vodi opštu kampanju pružanja jednokratne novčane pomoći i podrške raznim kategorijama našeg stanovništva, povećanja plata i penzija, pa su se na tom spisku našli mladi, deca, roditelji, majke, porodilje, đaci, studenti, ali i naši najstariji sugrađani, penzioneri.

Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, penzije su u Srbiji u periodu između 2012. i 2021. godine porasle za 30,9 odsto, ali se tu rast nije završio. Državna davanja nastavljaju da rastu.

U 2012. godini penzionerski ček vredeo je u proseku manje od 25.000 dinara, što je po tada važećem kursu bilo oko 203 evra. Zatim je 2013. godine prosek mesečnih primanja najstarijih porastao, na 25.357 dinara, da bi u decembru 2014. godine, nakon početka fiskalne konsolidacije, prosečna penzija pala, međutim i dalje su prosečna primanja bila veća od onih iz 2012. godine. Tokom 2017. godine usledio rast od skoro 5 procenata, pa su penzioneri krajem 2017. na šalterima mogli da podignu u proseku oko 25.000 dinara.

Novi skok od 5,36 odsto desio se i tokom 2018. godine, pa je prosečna penzija iznosila više od 26.000 dinara.  Penzije su rasle i tokom 2019. godine, da bi već naredne 2020. godine dostigle prosečnu vrednost od 236 evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 2021. godine još jednu u nizu pomoći penzionerima od 20.000 dinara koja je i isplaćena početkom 2022. godine.

Pored toga, najavljeno je i povećanje primanja za najstarije građane. Tako bi prosečna penzija do 2025. godine u Srbiji trebalo da dostigne čak 440 evra. Penzije u Srbiji rastu unazad nekoliko godina i svake godine naši najstariji građani dobijaju i bonus. Tokom prethodnih godina visina penzije znala je značajno i da pada, imajući u vidu slabljenje dinara i nestabilan kurs. 

Tako je 2014. godine tadašnji premijer Srbije, Aleksandar Vučić, najavio planiranu uštedu od plata i penzija. On je tada izjavio da će se smanjenje penzija izvršiti progresivno u okviru "teških mera" za one sa većim penzijama, dok su najstarijim sugrađanima koji dobijaju 25.000 dinara, mesečna primanja ostala netaknuta. 

- Trudili smo se da zaštitimo najsiromašnije, jer ljudi u Srbiji teško žive. Znam koliko je teško. Nastojali smo da ih zaštitimo jer ja gledam i ljude, a ne samo papire - rekao je Vučić te godine. Penzije su se smanjivale u dva navrata, a Vučić je tada poručio da će najveći teret podneti penzioneri čija primanja prelaze 60.000 dinara, a umanjenje će biti 15 ili 16 odsto. 

- Penzioneri sigurno nisu ni za šta krivi. Krivi su oni koji su nam uništili državu - objasnio je tada sadašnji predsesnik. Penzioner koji je 2014. mesečno primao 26.000 dinara imao je umanjenje od 220 dinara i ubuduće je primao 25.780 dinara. Onaj koji je primao 27.000, dobijao je nadalje 26.560, a onome od 30.000 sledilo 28.900 dinara.

Takođe, kao što smo već napomenuli, penzije koje su tada bile 25.000 dinara, nisu dodatno smanjene. 

Međutim, već 2018. godine primanja najstarijih građana u Srbiji porasla su i penzionerima je vraćen novac koji je morao biti smanjen zbog teških mera 2014. godine. U oktobru 2018. godine najavljeno je da će penzije u proseku biti veće za 11,3 odsto u odnosu na 2014. godinu kada je Vlada donela Zakon o privremenom umanjenju penzija. 

Praktično, primanja svim penzionerima sa oktobarskom penzijom, vraćena su na nivo pre umanjenja, ali i uvećana za tri povišice od 2014. godine. Oni koji su imali najniže penzije imali su najveće povećanje od 10,4 do 13,3 odsto. Oko milion penzionera sa primanjima nižim od 25.000 dinara praktično je dobilo povišicu od 13,3 odsto u odnosu na 2014. godinu.

Penzioneri koji su 2014. godine dobijali 35.000 dinara su imali povećanje od oko devet odsto, odnosno nešto više od 38.000 dinara. Najmanje su dobili penzioneri sa čekom od 120.000 dinara, njihov procenat uvećanja iznosio je 8,4 odsto u odnosu na 2014. godinu, što znači da su od tada primali 131.076 dinara. 

Penzije su i od 2018. godine značajno rasle, pa je tako prosečna penzija 2020. godine iznosila 236 evra, dok je danas prosečno primanje penzionera više od 30.000 dinara, što je značajno veće u odnosu na 2014. godinu. Podsećanja radi, od 2021. godine počela je i "Švajcarska formula" za obračun penzija koja podrazumeva da se penzije usklađuju jednom godišnje i to 50 odsto s inflacijom i 50 odsto s rastom zarada. 

Iako je bilo najavljivano da bi penzije od januara 2022. godine trebalo da rastu pet odsto, povišica za tu godinu, ipak nije bila veća. Imajući u vidu rast inflacije, ali i pad ukupnog broja penzionera u korist radnika, u tom trenutku realno je bilo za očekivati povećanje primanja najstarijih za oko 6 odsto.

Svih 1,7 miliona penzionera procentualno je dobilo istu povišicu, a to je prosečnu penziju od 29.376 dinara uvećalo za 1.760 dinara na 31.140 dinara u proseku. U odnosu na prvobitnu procenu rasta od 5 procenata to je povećanje za oko 300 dinara. Oko 10.000 penzionera, koliko ih ima penziju od oko 30.000 dinara, od 2022. godine svakog meseca primalo je oko 1.800 dinara više nego prethodne godine.

- To je bila praksa i svih prethodnih godina. U međuvremenu nikako ne treba isključiti mogućnost jednokratne pomoći najstarijima - rekao je izvor iz Nemanjine 11.

Tako je predsednik Vučić najavio da bi do 2025. godine penzije mogle da dostignu čak 440 evra. Poznato je takođe i da su penzioneri 2021. godine dobili još jednu pomoć od države u vidu 100 evra koji su uplaćeni na račune u tri dela. Najstariji građani su u u septembru 2021. godine dobili 50 evra, a još 30 evra u novembru, a onda je na račune leglo preostalih 20 evra državne pomoći. 

Kako je bilo najavljivano, početkom 2022. godine naši stariji sugrađani su dobili još 20.000 dinara jednokratne državne pomoći. U video poruci objavljenoj na zvaničnoj Instagram stranici predsednika navodi se da penzije rastu "godinu za godinom, svake godine".

- Pre deset godina zatekli smo penzionere za prosečnom penzijom od jedva 200 evra. Uprkos teškim reformama uspeli smo da od tada povećamo penzije za oko 25 odsto - rekao je Vučić u video poruci. 

- Samo u protekle četiri godine penzije su realno porasle za 14 odsto, dok najstariji sugrađani dobijaju jednokratnu pomoć iz godinu u godinu i da nema razloga da se tako ne nastavi - rečeno je u videu.

Predsednik Vučić je tada istakao da smo ovaj rast postigli zajedno. Krajem 2022. godine izmenjen je i dopunjen Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji predviđa novi način usklađivanja penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kojim je ojačana veza između ekonomskog razvoja zemlje i rasta standarda korisnika penzija.

Penzije će se uvećavati u zavisnosti od učešća neto penzija i uvećanja uz penziju u bruto domaćem proizvodu, čija visina određuje da li će penzije biti usklađene prema kretanju zarada, potrošačkih cena ili po Švajcarskoj formuli. S obzirom da je obračunato učešće neto penzija i uvećanja uz penziju u BDP 9,3 odsto, dakle niže od 10 odsto, od januara 2023. godine penzije i ostala prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja uvećani su u procentu promene prosečne zarade, odnosno za 12,1 odsto.

Veći prihodi Fonda u 2023. godini omogućili su i izdvajanje više sredstava za poboljšanje društvenog standarda penzionera, tako da je za besplatan oporavak penzionera u banjama, za kulturno-sportske manifestacije i pakete solidarne pomoći u 2023.  izdvojeno 698,4 miliona dinara, što je za 7,5 odsto više nego u 2022. godini. 

Prosečna novembarska penzija 2022. godine, nakon vanrednog uvećanja od 9 odsto, iznosila je 33.742 dinara, a nakon januarskog povećanja iz 2023. godine od 12,1 odsto iznosila je oko 37.825 dinara.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je prošle godine da će prve uvećane penzije za devet odsto, od 2. decembra 2022. godine biti na računima penzionera koji pripadaju kategoriji "samostalne delatnosti".

- Građani i njihov životni standard su u fokusu Vlade Republike Srbije i nećemo dozvoliti da aktuelna ekonomska kriza i svi izazovi sa kojima se suočavamo, utiču na kvalitet njihovog života. Zato, kao što smo i obećali, idemo sa povećanjem penzija, plata u javnom sektoru i minimalne zarade. Već danas, 2. decembra, penzioneri koji pripadaju kategoriji samostalnih delatnosti će dobiti za devet odsto veće penzije - rekao je tada ministar Mali.

Ministar je potom najavio da će za devet odsto veće penzije 6. decembra dobiti oni koji pripadaju kategoriji vojnih i poljoprivrednih penzionera, dok će 10. decembra biti isplaćena kategorija "zaposleni", koja broji najviše penzionera.

- Posebno raduje što se sredstva za ove uvećane penzije izdvajaju iz budzeta Fonda PIO koji beleži bolju naplatu doprinosa i ima više novca - rekao je Siniša Mali.

Potpredsednik Vlade je podsetio da su penzije povećane od 1. novembra 2022. godine za devet odsto, ali i naglasio da od 1. januara 2023. godine sledi novo povećanje od čak 12,1 odsto, čime dolazimo do toga da će prosečna penzija u 2023. godini biti za 20,8 odsto veća u odnosu na 2022. godinu.

On je naglasio i da penzije rastu iz godine u godinu, iako skoro tri godine traje kriza u svetu, prvo prouzrokovana pandemijom, a potom i dešavanjima u Ukrajini. 

- I pored svih izazova sa kojima se suočavamo naše javne finansije su stabilne i sva povećanja primanja građana neće ugroziti njihovu stabilnost - naglasio je ministar Mali.

On je rekao i da se prema projekcijama Ministarstva finansija očekuje da prosečna penzija u decembru 2022. godine bude 287,2 evra, a u decembru 2023. godine 322 evra.

- Moramo da vodimo računa o penzionerima, da ih podržavamo, da budemo uz njih. Sva obećanja koja smo dali smo ispunili u dan i u dinar. Kao što je predsednik Aleksandar Vučić svojevremeno obećao da će prosečna plata u Srbiji biti 500 evra, i to smo ispunili, sada nam je cilj da do kraja 2026. godine prosečna plata bude hiljadu evra, a penzija između 420 i 450 evra - naglasio je Mali.

- Dakle, nastavljamo da brinemo o građanima, da štitimo njihov životni standard. Zato što smo se domaćinski ponašali i vodili odgovornu ekonomsku politiku sada imamo dovoljno novca i za povećanje penzija i plata i minimalne zarade. To je odgovorna politika i odgovorno vođenje javnih finansija, i od toga nećemo odustati - zaključio je Siniša Mali.

Ministar finansija Siniša Mali osvrnuo se u objavi na svom nalogu na društvenoj mreži "Threads" na reakcije na njegovu izjavu po kojoj će u sledećoj 2024. godini, u odnosu na decembar 2021. godine, penzije kumulativno biti povećane za više od 55 odsto, a u kojima se navodi da su "stručnjaci" zbunjeni ovom računicom.

- S obzirom na to da "stručnjaci" ne znaju da izvedu računicu, uradiću to umesto njih. Dakle, penzije su povećane tokom 2022. godine dva puta, u januaru 5,5 odsto, pa vanredno u novembru 9,0 odsto. Zatim su indeksirane početkom 2023. sa 12,1 odsto, a u oktobru 2023. će biti dodatno povećane za 5,5 odsto - naveo je Siniša Mali.

Dodao je da se osim toga očekuje usklađivanje penzija u 2024. od 14,6 odsto.

- Takvom dinamikom indeksacije, ostvaruje se kumulativni rast penzija od 55,8 odsto u odnosu na decembar 2021. godine. Podsetiću tzv. stručnjake i da će prosečna penzija u januaru sledeće godine iznositi 389 evra, dok je 2012. godine iznosila 204 evra - naveo je Mali.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je vanredno povećanje penzija za 5,5 odsto od 1. oktobra 2023. godine kojim će prosečna penzija dostići skoro 40.000 dinara.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je, kako kaže, vest koja će obradovati 1.646.000 penzionera.

- Idemo na rast penzija od 5,5 odsto od 1. oktobra, a od 1. januara 2024. dodatnih 14,6 odsto, što je preko 21 odsto kumulativno - rekao je Vučić. Istakao je da će između 25. novembra i 5. decembra biti isplaćeno po 20.000 dinara svakom penzioneru mimo ovog povećanja od preko 21 odsto. Svi će dobiti dodatnih 20.000 dinara, što će posebno obradovati penzionere sa nižim penzijama, kaže Vučić.

Nekima je, kako dodaje, to cela penzija, nekima polovina ili trećina. On je rekao da je to trošak od 285 miliona evra za državu, i da je u pitanju veliki novac.

Zahvaljujući novim merama i pomoći države, prosečna penzija u Srbiji ide na oko 45.390 dinara u proseku! I to vrlo brzo. Na novu linearnu povišicu će imati pravo svi najstariji građani, njih oko 1,65 miliona. Do kraja godine penzionerima stiže i po 800 dinara od besplatnih akcija koje su dobili od države pre deset i više godina. Povećanje penzija sleduje svih 1,6 miliona penzionera.

Najavljena su dva povećanja penzija, prvo vanredno u 2023. godini i potom redovno od januara 2024. godine: 5,5 odsto od 1. oktobra 2023. godine i 14,6 odsto od 1. januara 2024. godine.

Tako bi prosečna penzija koja sada iznosi 37.825 dinara, već od oktobra trebalo da bude nepunih 40.000 dinara, što je povećanje od oko 2.000 dinara u proseku, a u januaru naredne godine bi išla na 45.500 dinara što je oko 8.000 dinara povećanje u proseku. I to sve u okviru novih mera pomoći države.

Penzije su poslednji put povećane u januaru 2023. godine i to za 12,1 odsto. Prethodno povećanje bilo je u novembru prošle godine, oko 9 odsto, i sa dva povećanja, prosečna penzija je uvećana za oko 7.000 dinara.

U Srbiji trenutno živi 1,65 miliona penzionera. Od 70.400 penzionera koji imaju primanja do 10.000 dinara, sa novim povišicama mogu da računaju na dodatnih oko 2.000 dinara. Za grupu penzionera čiji mesečni budžet iznosi do 20.000 dinara primanja će biti veća oko 4.000 dinara.

Za grupu penzionera koji primaju do 30.000 dinara očekuje se povišica od oko 50 evra i to je iznos na koji treba da računa najveći broj penzionera. Za one čija se primanja kreću između 50.000 i 100.000, njima će penzija biti veća od oko 10.000 do oko 20.000 dinara.

U toku je i prijava za penzionerske kartice, sa kojima će naši stariji građani moći da dobiju popuste u prodavnicama. Od podataka je potrebno upisati JMBG, broj telefona ili mejl adresu. Zahtev za izdavanje penzionerske kartice penzioneri mogu podneti elektronski na sajtu Fonda PIO ili u filijali tog Fonda gde će zaposleni u Fondu pomoći penzionerima i za njih popuniti elektronski zahtev.

Korisniku koji koristi penzionersku karticu prilikom plaćanja roba i usluga Fond će dodeljivati bodove preko saradnje sa Poreskom upravom, od koje će dobijati podatke.

Na osnovu prikupljenih bodova, korisnik penzionerske kartice će moći da ostvari određene pogodnosti kao što su popust, poklon ili nešto drugo, kod davaoca pogodnosti. Fond će voditi evidenciju o dodeljenim i utrošenim bodovima, a dodeljeni bodovi se neće moći zameniti za novac, te su neprenosivi na druga lica.

Svi penzioneri koji do sada nisu prodavali besplatne akcije, koje su od države dobili pre više od 10 godina, do kraja godine treba da očekuju oko 800 dinara dividende.

NIS je objavio da stiže 600 dinara za pet akcija od NIS-a. O detaljima isplate kompanija će se naknadno oglasiti. Nedavno je najavjena i dividenda koju će isplatiti Telekom. Po osnovu 31 deonice, na račune akcionara ove kompanije će biti uplaćeno još oko 226 dinara neto ukupno.