Vujović o HRANI SIVE EKONOMIJE: Keš kao najsigurniji način plaćanja je PREDRASUDA

Srbija je daleko od ekonomije koja bi funkcionisala u potpunosti bez upotrebe keša.

Međutim, kako je rekao ministar finansija Dušan Vujović, treba da težimo ekonomiji u kojoj će razuman broj ljudi koristiti elektronski način plaćanja.

Vojvođanska banka predstavila izveštaj o održivom poslovanju

Pokušava da okrene slučaj u svoju korist: Todorić podneo prijavu protiv vanredne uprave Agrokora

U predavanju koje je održao studentima na Fakultetu organizacionih naukam Vujović je naveo da je Srbija društvo koje je nastalo na osnovama starog, drugačijeg društva i da su institucije koje danas postoje bazirane na temeljima prošlosti. 

- Poreska uprava i carina nastale su na temeljima SDK, to je bilo glavno mesto, prva i poslednja kontrola. Danas je drugačije, Poreska uprava treba da hvata dohodak za sve nas kao da hvata ribu u moru, a onda je bilo kao hvatanje ribe u malom ribnjaku - rekao je Vujović. 

Ističe da keš "hrani" sivu ekonomiju i navodi da vlada velika predrasuda iz doba socijalizma da je keš sigurniji način plaćanja. 

- Nije nam cilj da obespravimo ljude koji plaćaju kešom, ali to je veliki trošak, štampanje toliko novca. Ja znam koliko je veliki broj onih koji koriste keš, ali mislim da ako im damo neku vrstu stimulacije da će oni želeti da koriste elektronsko plaćanje - naveo je Vujović. 

Keš ekonomija je rizična ekonomija, naglašava ministar i kaže da ideja nije da se keš "uništi", već da se pređe na elektronske tokove novca. 

- Najveći deo sive ekonomije počiva na kršenju nekih zakona, splavovi, kafići, restorani, pekare, to su glavna mesta sive ekonomije. Mi treba da radimo najveći deo provera kroz kompjutere, sada to radimo peške i to je jako sporo i neefikasno - kaže Vujović. 

Predsednik UO Sosijete ženeral banke i predsedavajući Saveza za fer konkurenciju NALED-a Goran Pitić rekao je da u Srbiji postoji sedam miliona kartica, od čega je samo četiri miliona aktivno. 

- Naša pozicija nije sjajna, ali nam u svakom slučaju predstoji kretanje ka nekoj vrsti bezgotovinskog društva. Mi smo u situaciji gde puno zavisi od obrazovanja. Ljudi sa nižim i osnovnim obrazovanjem maltene svi koriste keš, njih 98 odsto. Sa druge strane je pitanje standarda, oni koji imaju platu preko 40.000 više koriste kartice - objašnjava Pitić. 

Dodaje da se priključivanjem Srbije projektu SEPA, "ne vraća doba SDK". 

- SDK je iza nas. Srbiji predstoji ceo put uključujući puno regulative koja dolazi iz EU. To su sve stvari koji treba da dovedu do cilja da potrošači imaju mogućnost izbora, da imaju kvalitetnu uslugu, dok se banke stavljaju u poziciju da budu mnogo više izložene konkurentnim kompanijama - rekao je Pitić. 

Dodaje, da je Srbija preduzela određene korake u borbi protiv sive ekonomije i kretanju ka društvu koje više koristi elektronske načine plaćanja. 

- Postoji regulativa kojom je predviđeno smanjivanje provizije kako bi mala i srednja preduzeća više koristila kartice, postoji definisan Nacionalni program za borbu protiv sive ekonomije. Napravljen je jedan koherentan program koji najviše odmiče u delu inspekcijskog nadzora i koordinacije službi - rekao je Pitić. 

Ističe da bi mnogo masivniji zahvat bio "kvantni skok u digitalnom društvu". 

- To bi udarilo na sve adiminstrativne barijere, od čuvenog pečata do korišćenja elektronskog potpisa, da budu elektronske takse, e-vlada i sve drugo što ima prefiks e, elektronsko", kaže Pitić i dodaje da bi to značilo "prekidanje sa inercijama i u zakonodavstvu i u administraciji, što zavisi od hrabrosti onih koji vode politiku. 

Direktor komapanije Masterkard za Balkan Artur Turemka rekao je da Srbija kao i većina zemalja na Balkanu tržište gde keš dominantno preovlađuje. 

- Treba mnogo da se uradi i u Srbiji i u okolnim zemljama da se keš ubaci u elektronske tokove, što je jeftinije za vladu i celo društvo. Postoji velika povezanost keša i sive ekonomije, što je veći stepen sive ekonomije veći je protok keša - rekao je Turemka. 

Dodaje, da između 25 i 30 odsto BDP-a Srbije "pojede" siva ekonomija, što je veliki gubitak koji može biti uložen u školstvo, zdravstvo, infrastrukturu... 

Ovim uvodnim predavanjima obeležen je početak takmičenja "Keš kejs čalndž" (Caš Case Challange") u kome će studenti predlagati načine za smanjenje korišćenja keša u Srbiji.