KOLIKO SU BEZBEDNI PRUŽNI PRELAZI U SRBIJI? Državna revizija objavila brojne propuste
Infrastruktura Železnice u 2019. godini uradila samo devet prelaza i to iz sopstvenih sredstava.
Pružni prelazi u Srbiji nisu dovoljno bezbedni jer od 2.114, koliko ih ima, 78 odsto njih nema sisteme za automatsko upozorenje i ukoliko "Infrastrukture Železnice" ne otklone ovaj problem preti opasnost da se broj nezgoda poveća, kojih je u periodu od 2017. do 2019. godine bilo 155 i u kojima su stradale 24 osobe.
Privrednici iz Srbije na sajmu u Dubaiju, prvi put uživo od početka pandemije
NAJTRAŽENIJI KURSEVI ZA PREKVALIFILACIJU U SRBIJI: Najpopularnije su za IT poslove, tu ima najviše para
ŠTA POSLE PRAZNOVANJA? Sa Zlatibora odneto 93 tone otpada, pojačan obim posla za komunalne službe
Tako je bar konstatovano u Izveštaju Državne revizorske institucije o kontroli upravljanja bezbednosnim rizicima na prelazima preko pruge, pa je ovo pitanje, koje se godinama otvara samo u medijima kada se desi neka nesreća, sada otvoreno i zvaničnim dokumentom u kome je definisano da uočeni nedostaci moraju i da se otklone. Ovo tim pre što je Srbija prihvatila standarde Evropske unije, ali i zato što je novac za sisteme za automatsko upozorenje koji se aktiviraju u slučaju kada za korisnika nije bezbedno da preže pružni prelaz, obezbeđen iz kredita Svetske banke u iznosu od 11 miliona dolara za 60 opremanja signalizacijom.
Pored ovih para i uz pomoć kreditne linije iz Evropske banke za obnovu i razvoj opredeljeno je još osam miliona evra za još 30 uređenja rampi. Iako je taj novac dobijen, dokumentacija za ove projekte još nije završena, pa je Infrastruktura Železnice u 2019. godini uradila samo devet prelaza i to iz sopstvenih sredstava.
Zašto krediti dobijeni od Svetske i Evropske banke nisu iskorišćeni, pitanje je za Vladu koja je u okviru Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture u periodu od 2017. do 2021. godine, bezbednost pružnih prelaza definisala kao prioritet. Iako je tako definisano, ipak se sporo ide ka standardima EU, pa tako u Srbiji i dalje se na 163 prelaza sistem zaštite obavlja ručno, odnosno aktivira ga radnik. Istovremeno na 1.653 pružnih prelaza je zaštita obezbeđena saobraćajnim znacima, Andrejinim krstom i znakom "stop", što, po nesrećama koje su se desile, ukazuje da nije dovoljno siguran sistem. Da je to tako pokazuje i Studija Agencije za bezbednost saobraćaja.
- Saobraćajnih nezgoda je najviše bilo na prelazima koji su osigurani saobraćajnim znacima, 71 odsto, dok je 20 odsto nezgoda zabeleženo na prelazima koji su osigurani polubranicima i svetlosnom signalizacijom - stoji u Studiji Agencije za bezbednost saobraćaja.
Tu studiju je kao jedan od parametara prilikom kontrole koristila DRI, ali i izveštaje nadležnih inspekcija iz koih se vidi da je u 2019. godini utvrđeno da na 45 odsto pregledanih pružnih prelaza na državnim putevima nije bila postavljena adekvatna sabraćajna signalizacija. Pored ovih nedostataka, DRI je konstatovala i da postoje propusti koji se odnose na neadekvatno rastojanje između pružnih prelaza, koji takođe utiču na bezbednost saobraćaja.
- Zabeleženo je da se 77 odsto pružnih prelaza nalazi na razmaku manjem od 2.000 metara, iako je Zakonom o železnici propisano da razmak između dva pružna prelaza ne može da bude manji od 2.000 metara osim u izuzetnim slučajevima, koje propisuje nadležni ministar - navodi se u Izveštaju DRI.
Iz Infrastrukture Srbije kažu da su svi putni prelazi na prugama "Infrastrukture železnice Srbije" obezbeđeni jer nije zaštita samo rampa.
- Putni prelazi mogu biti obezbeđeni signalno-sigurnosnom opremom (branici, polubranici, svetlosna i zvučna signalizacija) ili znakovima vertikalne drumske signalizacije (Andrejin krst, znak "Stop"). Nigde u svetu svi putni prelazi nisu obezbeđeni rampama. U EU od 105.300 putnih prelaza rampama je obezbeđeno oko 53 odsto. Što se tiče primedbi DRI, neke su već počele da se otklanjaju, ali postoje i one koje traže vreme - kažu iz Infrastrukture Železnice.
Oni dodaju da za preporuke DRI drugog i trećeg prioriteta je potrebno vreme.
- Preporuke drugog prioriteta moguće je otkloniti u roku od godinu dana, a trećeg prioriteta od jedne do tri godine.U toku je izrada Akcionih planova za otklanjanje nedostataka, kojima će se obezbediti realizacija aktivnosti u zakonski predviđenim rokovima. Ipak, za otklanjanje svih nedostataka koje je DRI navela, a odnose se na "Infrastrukturu železnice", ključno je usvajanje izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja, koje su upućene u skupštinsku proceduru - objašnjavaju u ovoj kompaniji.
Što se tiče kredita iz Evropske i Svetske banke, oni još uvek nisu iskorišćeni.
- U okviru Projekta olakšanja trgovine i transporta na Zapadnom Balkanu, planirano je 11 miliona dolara iz kredita Svetske banke za podizanje nivoa osiguranja, rekonstrukciju i uređenje 60 putnih prelaza. Cilj je da se tako poveća bezbednosti železničkog i drumskog saobraćaja. Iz sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj opredeljeno je još 8 miliona evra za uređenje još 30 putnih prelaza. Realizacija ovih projekata se nalazi u završnim fazama izrade tenderske dokumentacije, u skladu sa strogim procedurama i pravilima ovih finansijskih institucija. Inače, devet putnih prelaza koji su urađeni u 2019. godini finansirano je novcem Infrastrukture - kažuu ovoj kompaniji.
Treba da se zna da je devet putnih prelaza urađeno novcem Infrastrukture - kažu u Infrastrukturi Železnice.
