10 najugroženijih vrsta na svetu

1. Tigar

Nove studije pokazuju da postoji oko 3.200 tigrova u divljini. Taj broj čini manje od 7 procenata njihovog početnog broja. Stalna seča šuma i krivolov prete da dovedu tigrove u istu situaciju kao njihove pretke u drugim delovima Azije. Tigrovi se love zbog delova tela koji se koriste u azijskoj medicini, a njihovo krzno je takođe na ceni. Dodatno, porast nivoa mora i klimatske promene prete da unište prirodno stanište tigrova u Bangladešu i Indiji.

2. Polarni medved

Arktički polarni medved postao je prvi simbol žrtava koje su izgubile svoje stanište zbog klimatskih promena. Određen je za ugroženu vrstu od strane SAD. Populacija polarnog medveda je podložna istrebljenju u narednom veku, ako trend globalnog zagrevanja nastavi ovim tempom. Svetski fond za prirodu podržava terensko istraživanje kako bi se bolje razumele klimatske promene koje će uticati na polarne medvede kako bi se razvila strategija adaptacije. Fond takođe radi na zaštiti staništa polarnih medveda u saradnji sa vladama i industrijama, kako bi se smanjile emisije štetnih gasova i rizik od isporuke nafte. Radi se na smanjenju konflikata između ljudi i medveda u oblastima gde su medvedi primorani da žive usled nedostatka leda.

3. Morž sa Pacifika

Beringovo more je dom pacifičkog morža, jednog od najnovijih žrtava klimatskih promena. Ove životinje koriste plutajući led za odmaranje, rađanje, negu mladunaca i zaštitu od predatora. Zbog topljenja arktičkog leda, pacifički morž gubi stanište.

4. Magelanov pingvin

Najveća morska kornjača i jedan od najvećih živih gmizavaca, ova vrsta kornjače je preživela više od stotinu miliona godina, ali joj sada preti odumiranje. Nedavne procene broja ovih kornjača pokazuju da je broj jedinki u opadanju naročito u oblasti Pacifika, gde ima manje od 2.300 odraslih ženki. Populacija ovih kornjača je bila relativno stabilna, ali je u opadanju u poslednje vreme jer su one sve češće žrtve ribolovaca i bivaju slučajno ulovljene i povređene od strane ribarskih brodova. Porast nivoa mora i temperature vode prete ovoj vrsti. Temperatura gnezda utiče na pol mladunaca, a trend zagrevanja smanjuje broj muških kornjača. Svetski fond za prirodu radi na očuvanju ove vrste u saradnji sa ribarima, štiteći gnezda i podizanjem svesti kako bi lokalne zajednice doprinele zaštiti kornjača.

6. Plava tuna

Naučnici smatraju da su planinske gorile postale kritično ugrožena vrsta jer u divljini živi samo 720 jedinki. Više od 200 živi u Nacionalnom parku Virunga, koji se nalazi u istočnom delu Konga, koji se graniči sa Ruandom i Ugandom. Napori u cilju očuvanja vrste doveli su do porasta broja jedinki u ovoj oblasti za 14 procenata, dok su na drugim staništima kao što je Neprobojna šuma u Ugandi povećane za dvanaest procenata u protekloj deceniji. Uprkos ovom uspehu, broj jedinki je i dalje mali. Radi se na očuvanju šuma u srcu Afrike koje su staništa velikih gorila.

8. Leptir monarh

Svake godine milioni ovih leptira migriraju iz Severne Afrike do zimskog staništa u Meksiku. Dobro konzervirani i zaštićeni borovi i jele u šumama u Meksiku su od suštinskog značaja za opstanak ove vrste, koja je priznata kao ugrožena. Svetski fond je u saradnji sa meksičkim Fondom za očuvanje prirode dizajnirao strategiju za očuvanje i zaštitu zimskog staništa ove vrste pa su leptiri zaštićeni od vremenskih i drugih ekstremnih pretnji. Svetski fond takođe podržava lokalne zajednice koje pošumljavaju ove oblasti drvećem koje je potrebno leptrima, jer oni u isto vreme štite ovu vrstu i obezbeđuju prihode vlasnicima "monarhističkih šuma".

9. Javanski nosorog

Označen je kao izuzetno retka vrsta i smatra se jednim od najugroženijih velikih sisara sa samo dve populacije u divljini sa manje od 60 jedinki. Cenjen je kao redak sastojak u azijskoj medicini, a dovedeni su do istrebljenja i zbog pretvaranja šumskog staništa u poljoprivredno zemljište.  Svetski fond je uključen u očuvanje ove vrste od 1998. godine podržavajući šumare da povećaju patrole i kontrolišu aktivnosti. Takđe se radi na podizanju svesti o značaju nosoroga u lokalnim zajednicama i pomaže se upravljanje parkom.

10. Džinovska panda

Međunarodni simbol zaštite od osnivanja Svetskog fonda 1961. godine, džinovska panda broji 1.600 jedinki u divljini i suočena je sa neizvesnom budućnošću. Njeno stanište su šume u oblastima na jugozapadu Kine koje je postalo fragmentirano, stvarajući tako veliki broj malih izolovanih populacija. Svetski fond je bio vrlo angažovan na zaštiti ove vrste u poslednje tri decenije radeći sa kineskim vlastima na zaštiti staništa kroz stvaranje rezervi i pomoći lokalnim zajednicama da što manje zavise od šumskih resursa. Više od polovine staništa na kome žive pande je sada zaštićeno, a uspostavljaju se koridori kako bi se povezale ključne populacije panda. Ali 1.600 pandi još uvek živi u preko 20 geografski odvojenim područjima, dok je razvoj infrastrukture u porastu, što ukazuje na to da tu ima još mnogo posla.

(The Telegraph)