100 godina od genocida nad Jermenima koji Turci i dalje poriču
Kako se približava 100. godišnjica jednog od prvih genocida XX veka, turske vlasti uporno pozivaju na "nepristrasno i naučno" tumačenje istorije, istovremeno optužujući jermensku dijasporu koja od komemoracije želi da napravi politički spektakl koji "nema veze sa istorijskim činjenicama".
Svake godine, 24. aprila, Jermeni širom sveta se sećaju sistematskog masakra i deportacije gotovo 1.5 miliona svojih sunarodnika iz njihove istorijske domovine, po nalogu Osmanskog carstva.
Ovaj događaj, koji je se u istorijskim udžbenicima uveliko naziva genocidom, turske vlasti negiraju još od 1915., uprkos pozivima međunarodne zajednice da se konačno pomire sa svojom ulogom u njemu.
Etnički čista Turska
U senci Prvog svetskog rata, osmanske vlasti započele su kampanju uništenja i progonstva skoro dva miliona starosedelačkog hrišćanskog stanovništva (Jermena, Grka i Sirijaca) u pokušaju da se demografski očiste oblasti Anadolije i Male Azija od nemuslimanskog elementa.
Najveći broj tog stanovništva su činili upravo Jermeni. Genocid nad ovom populacijom je s toga imao za cilj da se uspostavi etnički čista turska država uklanjanjem dva miliona ljudi, čija su se ognjišta prostirala u tom delu turske države nekoliko milenijuma.
Počelo je 24. aprila u Carigadu (Istanbul) gde je na stotine javnih ličnosti Jermena - političara, sveštenika, učitelja, umetnika - uhapšeno i pogubljeno po kratkom postupku. Tokom prvih nekoliko nedelja, 2.345 carigradskih Jermena je pogubljeno.
Turska je spremna da "plati cenu"
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je nedavno izjavio za turski državni kanal "TRT" da je Turska spremna da "plati cenu" za masovna ubistva Jermena koja su počela 1915. godine ako i samo ako "nepristrasni skup istoričara" može da se složi da je umiruće Osmansko carstvo zaista krivo za taj zločin.
"Ako rezultati otkriju da smo zapravo počinili taj zločin, ako imamo cenu koju moramo da platimo, onda ćemo kao Turska proceniti rezultate i preduzeti potrebne korake", izjavio je Erdogan, prenosi AFP.
"Mi samo tvrdimo, ako ste iskreni po ovom pitanju, onda hajde da to ostavimo istoričarima, neka istoričari istraže ovo pitanje, i hajde da otvorimo arhive," dodao je Erdogan. "Mi smo otvorili našu arhivu i predstavili više od milion dokumenata o tome. Ako Jermenija ima arhivu, onda i oni trebaju da je otvore".
Stogodišnji demant
Turska vlada tvrdi da su ubistva bila rezultat sveprisutnog haosa na kraja Osmanske ere tokom koje su i mnogi Turci izgubili svoje živote.
Već stotinu godina Turska osporava ubistva Jermena i buni se protiv upotrebe etikete "jermenski genocid", koju uveliko koriste jermenska dijaspora i jermenske država.
Tokom 2014. godine, tursko ministarstvo spoljnih poslova je kritikovalo svog najbližeg NATO saveznika - SAD, jer je američki Senat usvojio rezoluciju koja opisuje ubistva Jermena kao genocid, tvrdeći da Senat time "iskrivljuje istoriju i zakon", piše "Vašington post".
Ipak, u poslednjih nekoliko godina, Erdogan je napravio prve korake ka pomirenju. Neposredno pred 99. godišnjice ubistva, on je izrazio saučešće zbog "nehumanog" incidenta, šta je mali ali ipak gest bez presedana.
Neke jermenske grupe su pozdravile komentar, međutim "Jermenski nedeljnik" iz Masačusetsa, je napisao povodom ovog komentara da Erdogan jednostavno koristi onaj "vekovima star - svi smo stradali - izgovor".
Hoće li predsednik Erdogan prisustvovati komemoraciji u Jerevanu?
Činjenica je da dvadeset i pet zemalja danas u svetu označava ubistva Jermena 1915. godine kao genocid, dok većina istoričara uveliko koriste taj izraz u svojim publikacijama. Štaviše, Rafael Lemkin, čovek koji je i skovao termin genocid upravo je mislio na ubistva Jermena u Osmanskom carstvu 1915. godine kada je osmišljao termin.
Na skupu koji će se 24. aprila održati u Jerevanu očekuju se dolazak mnogih svetskih državnika, uključujući i dolazak turskog predsednika Erdogana, koji je poziv dobio od svog jermenskog kolege Serža Sarksjana, iako dve države nikada nisu uspostavile diplomatske odnose niti imaju ikakve zvanične kontakte.
Međutim, Erdogan je istog dana pozvao Sarksjana da 24. aprila prisustvuje stogodišnjici bitke za Dardanele, koju je Turska u Prvom svetskom ratu vodila protiv Engleza i Australijanaca. Bitke, koja se do sada proslavljala 18. marta.
Ovaj potez, koji je jermenski predsednik okarakterisao kao "ciničan i kratkovid", po njemu samo "potvrđuje da Turska nastavlja da demantuje postojanje genocida koji je izvršen nad jermenskim narodom".
