Al' se nekad dobro jelo: Radničke menze retkost

Pasulj sa kobasicom, gulaš sa makaronama, krompir paprikaš, đuveč, pilav, a za poslasticu puding, pita s jabukama ili kompot. Ovo je bio samo deo obilnog i kaloričnog menija u fabričkim menzama osamdesetih godina širom Srbije, podsećaju Novosti.

Obrok sastavljen od supe, glavnog jela i dezerta svakodnevno su sebi mogli da priušte gotovo svi zaposleni. I dok su nekada radni ljudi dobijali topli obrok na posebno određenim mestima u restoranima društvene ishrane, danas je u mnogim preduzećima on nestao i kao stavka na obračunskom listiću.

Poslodavci koji obezbeđuju ishranu u radničkim menzama su izuzetak. Podatak da je novi gazda u kragujevačkom "Fijatu“ uložio u rekonstrukciju i opremanje kuhinje i kantine šest i po miliona evra bila je vest dana u svim medijima. Menadžment kompanije vodio se politikom da radnik mora da bude zdrav, sit i zadovoljan i u te svrhe, kažu, oni svakodnevno izdvajaju najmanje 10.000 evra.

Jedna od retkih radničkih menzi u prestonici koja opstaje, uprkos zakonu o javnim nabavkama, radi u Gradskom saobraćajnom preduzeću. Kruže, međutim, priče da će i njihovih sedam restorana uskoro staviti katanac.

"Dnevno u našim menzama ruča od 1.500 do 2.000 radnika", kaže Dijana Stojković, upravnica restorana. - Promet je opao za 20 do 30 odsto posle poslednjeg poskupljenja. Za glavno jelo kod nas treba izdvojiti 110 dinara, salata je 20, supa od 20 do 45 dinara... Sa tako niskim cenama nemamo zaradu, ali nekako opstajemo. Dok su radnici imali bonove, bili su prinuđeni da dolaze, sada kada primaju topli obrok kroz platu, sve ih je manje.