Alternativnim sankcijama država uštedela 130 miliona dinara
BEOGRAD - Sistem izvršenja alternativnih sankcija, koji pored ostalog obuhvata rad u javnom interesu i kućni zatvor, tokom protekle dve godine doneo je uštede od oko 130 miliona dinara budžetu Srbije, kao i rasterećenje od prenatrpanosti srpskih zatvora.
U Ministarstvu pravde najavljuju jačanje tog sistema kroz granjanje mreže kancelarija za izvršenje alternativnih sankcija kojih u Srbiji trenutno ima 17.
Planirano je da se do kraja ove godine otvori još osam kancelarija u sedištima viših sudova i time pokrije teritorija svih 25 viših sudova u zemlji.
Ministarstvo pravde će do kraja 2014. godine otvoriti kancelarije i u Jagodini, Zaječaru, Kraljevu, Kruševcu, Negotinu, Novom Pazaru, Vranju i Pirotu.
Apel resornog ministarstva je da predstavnici lokalnih samouprava aktiviraju njihova javna preduzeća i potpišu ugovore sa Upravom za izvršenje krivničnih sankcija kako bi se što veći broj osuđenih lica za lakša krivična dela ili prekršaje upućivala na rad u javnom interesu, ali i da se sudije opredeljuju upravo za ovaj vid kažnjavanja kad i gde god je to moguće.
Ministar pravde Nikola Selaković rekao je da su rezultati rada Kancelarija preko kojih se izvršavaju alternativne sankcije već vidljivi.
"U poređenju sa istim periodom lane, mi smo u ovoj godini zahvaljujući primeni alternativnih sankcija, za 80 posto smanjili broj kazni zatvora do tri meseca", rekao je ministar.
To, kako je naveo, znači da je 80 odsto osuđenika na kazne zatvora do tri meseca u ovoj godini upućeno da alternativnim putem izvršavaju svoju sankciju.
Kada su u pitanju lica sa kaznama od tri do šest meseci zatvora, njihov broj je smanjen za 60 odsto, a sa kaznama zatvora od šest meseci do godinu dana za 46 posto.
"To su zaista vidljivi efekti, na prvom mestu u našem budzetu. Za ove dve godine, mi smo uspeli da uštedimo preko 130 miliona dinara kroz alternativno izvršenje sankcija. Možete zamisliti kolike će uštede biti kada budemo uspostavili sistem u čitavoj Srbiji i kada ljudi koji u njemu rade budu mnogo efikasniji, a sudije spremnije da znatno pre odrede neku alternativnu sankciju", naglasio je Selaković.
Prema njegovim rečima, pored ušteda za budžet, alternativnim sankcijama se postiže i bolja resocijalizacija osuđenika, ali je i veća društvena korist kojom će doprineti osuđenici kroz svoj rad.
Aleternativne snakcije su pored rada u javnom interesu za neko od javnih i komunalnih preduzeća, kao što su gradska čistoća, vodovod, kanalizacija... i uslovni otpust sa zaštitnim nadzorom, kućni zatvor, kao i kućni pritvor koji nije kazna, već mera obezbeđenja okrivljenoga lica.
Pod alternativnim sankcijama trenutno se nalazi 493 ljudi. Najviše njih izdržava kazne u Beogradu.
Prema računici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, da su ti ljudi bili osuđeni na zatvor, u njemu bi proveli ukupno 11 godina, a samo jedan osuđenik dnevno košta Srbiju 15 evra.
Rad u javnom interesu sudovi izriču za dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora, a kućni zatvor za dela za koje je izrečena kazna do godinu dana. Najčešće su u pitanju dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
