AMNESTI INTERNEŠENEL: Srbija ima sve potrebne zakone, ali joj fale resursi za sprovođenje
Glavna istražiteljka za ratne zločine Amnesti internešenela Šon Džons je u intervjuu za naš portal otkrila šta je potrebno uraditi da bismo uspešno prešli poglavlje 23 Evropske unije, ko su najveće žrtve raznih zločina i da li će porodice otetih Srba na Kosovu 1999. godine dobiti odgovore.
Izveštaj koji smo sastavili daje preporuke koje uključuju sledeće mere:
- obezbeđivanje adekvatnih sredstava Tužilaštva za ratne zločine, tako da imaju resurse
- da se pozabave zaostalim, neistraženim predmetima,
- reforma jedinice za otkrivanje ratnih zločina pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, kako bi što efikasnije mogli da pomognu Tužilaštvu za ratne zločine u istrazi
- jačanje mera za efikasnu podršku zaštićenih svedoka
- podizanje optužnica za komandnu odgovornost I zločine protiv čovečnosti I ratnih zločina u skladu sa međunarodnim standardima
Pored toga, pozivamo na poštovanje prava žrtava zločina prema međunarodnom pravu, kako bi se osiguralo njihovo pravo na naknadu štete, uključujući naknadu za povrede koje su pretrpeli.
Veliki broj krivičnih dela su se dogodili tokom ratova u regionu , ali je ostvaren samo mali broj krivičnih postupaka . Ovo uključuje ratne zločine, zločine protiv čoveečnosti, prisilne nestanke i ratne zločine seksualnog nasilja, kao i ubistvo, mučenje, progon i mnoge druge. Samo veoma mali procenat od tih zločina su procesuirani, što stvara kulturu nekažnjivosti za počinioce.
Srbija je potpisnica međunarodnih ugovora o ljudskim pravima i zato su ove mere jako bitne da bi se poglavlje 23, koje govori o vladavini prava, uspešno savladalo i da bi Srbija prešla još jedan korak ka članstvu u EU.
Ne postoje nedostaci u pravnom sistemu, svi neophodni zakoni postoje. Međutim, ti zakoni nisu bili sprovođeni na odgovarajući način u praksi, do nedavno. Pozdravljamo optužnice protiv komandanata visokog ranga koji su učestvovali u ratnim zločinima, a smatramo da treba promeniti odredbe za takozvane, ranjive kategorije žrtava ratnih zločina, kao što su žrtve seksualnog zločina. Takođe, pozivamo na kažnjavanje onih koji imaju takozvanu “komandnu odgovornost”, i to ne samo za činjenje ratnih zločina već i za nesprečavanje ratnih zločina onih koji su pod njihovom komandom.
Amnesti internešenel takođe smatra da odredbe za krivično gonjenje ratnih zločina seksualnog nasilja su neadekvatne i da definiciju, u skladu sa međunarodnim standardima, koja uzima u obzir element prisile, treba dodati važećem zakonu.
Amnesti internešenel ne pravi poređenja između zemalja . Međutim, sve zemlje imaju obavezu da se procesuiraju sve ratne zločine, uključujući i one koje su počinili njihovi građani. Srbija je ostvarila određeni napredak u tom pogledu, ali mnogo toga ostaje da se uradi.
Mi se ne bavimo etičkim pitanjima, već želimo da nateramo one koji su odgovorni za ratne zločine, da odgovaraju i da budu kažnjeni. Nažalost, postoje propusti i zbog toga se Amnesti internešional trudi da obrati pažnju na ove nerešene zločine, kao i da ih spreči ubuduće.
Amnesti internešenel je pozvao za gonjenje svih onih koji su odgovorni za otmicu Srba i drugih manjina na Kosovu od 1999. Mi smo objavili nekoliko izveštaja o ovom pitanju , uključujući i poslednji 2013. godine - koji je pozvao UNMIK i EULEKS da pomognu da se sprovede pravda za porodice nestalih osoba. Takođe smo podržali sva udruženja i njihove članova u traženju pravde. Nadamo se da Specijalni sud može da formira radnu grupu koja će se baviti slučajevima nestalih lica, sledeće godine.
