BALKANSKI MITOVI: Troja je bila kod današnjeg Skadra, u Bosni postoje piramide!

 Tako bi barem delovalo nekome ko bi poverovao da su Albanci direktni potomci Ilira, da u Bosni postoje piramide, a da su Hrvati potomci drevnih Persijanaca, o čemu postoje zapisi na klinastom pismu.

Bugari stariji od Tračana

U mitovima ne oskudevaju ni Makedonci, koji korene „vuku” od Aleksandra Velikog, ali ima i onih koji to opovrgavaju „argumentom” da je najveći helenski vladar poticao iz srpske loze i da se zvao Aleksandar Treći Karanović. Srpske je krvi po istim „izvorima” i nekoliko asirskih careva. Da su ubedljivo najstariji narod u ovom delu sveta tvrde i pojedini Bugari, koji su ubeđeni da potiču od drevnih Tračana.

Ne bi trebalo zaboraviti ni pokušaje da se dokaže da je Troja bila u blizini Neretve, a po nekim „saznanjima” – kod današnjeg Skadra.

Pojedine tvrdnje o tome koji je narod stariji prethodnih dana uzburkale su javnost zbog tumačenja da u udžbeniku za 6. razred osnovne škole, čiji je autor prof. dr Rade Mihaljčić piše da su Srbi po doseljenju na Balkan uzeli Kosovo Albancima, kao potomcima Ilira.

Na to je oštro reagovao publicista Jovan I. Deretić uz poruku da su takve tvrdnje o srpskom narodu nečuvene i skandalozne.

„Kada se govori o udžbeniku najpre bi trebalo pažljivo pogledati originalnu verziju i ono što je kraćeno, jer je profesor Mihaljčić ozbiljan naučnik”, ističe prof. dr Radivoj Radić, sa Katedre za vizantologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.  U dokazivanju svojih teza, kako navodi Radić, Deretić i njegovi saradnici služe uglavnom lingvističkim „analogijama”.

„Gde god je neki toponim, ili hidronim sa slovima ’s’ i ’r’ za njih je to srpsko. Problem i kod nas, ali i okruženju gde god se pojavljuju slične ’teorije’ je što je deo publike sklon da poveruje u takve izmišljotine i godi im da to čuju. Tako su, na primer, kolege iz Bosne koje su dokazivale koliko je besmislena teorija o piramidama kod Visokog kasnije ispričale da im je zbog toga prećeno. U jednom članku nazvani su liliputancima, naspram naučnih Gulivera, odnosno koji su lansirali priču o piramidama”, podseća Radić, inače autor knjige „Srbi pre Adama i posle njega” u kojem se suprotstavlja stvaranju nacionalnih mitova.

Po njemu, ne samo da je nekritički pristup štetan za nauku, već u nekim situacijama, kada ga usvoji veći broj ljudi, može da postane opasan. Sa ovom konstatacijom saglasan je i prof. dr Đokica Jovanović, sociolog koji na Filozofskom fakultetu predaje predmet Politička i ideološka upotreba nacionalnog mita.

Mitovi su opasni kada se mešaju sa stvarnošću

„Mitova je u svakom narodu bilo, oni čak doprinose organizovanju i okupljanju jednog naroda, ali problem je kada se pokuša da se savremeno doba ustroji prema njima. Kada se izmaštana prošlost, kako je zapisao Hobsbaum, ’dovuče’ u sadašnjost. To ugrožava  zajednicu koja takvu bajku prihvati, a zatim i po druge koji su u blizini, pa i neke koji su daleko ako se radi o moćnoj zemlji, kao što je svojevremeno bila Nemačka”, naglašava Jovanović za “Politiku”.

On ocenjuje da je tumačiti neku istorijsku pojavu u srednjem veku rečima da je jedan narod nešto oteo od drugog „koještarija, jer mi učitavamo naše sadašnje motive u Srednji vek”.

„A ta epoha nije poznavala kategoriju naroda. Čovek danas traži identifikaciju u grupi, pogotovo onoj koja ima isti jezik, veru, pa i kulturnu tradiciju, u koju spada i ono što je izmaštano. Tu se javlja potreba da se na odnosu izmaštane prošlosti uveća ponos te grupe, a taj ponos će onda reći što si tu stariji, moćniji, hrabriji, toliko tvoj ’nacion’ vredi više od drugih koji bivaju isključeni. A kada dokazuju ponos svoje grupe prirodno je da se svi vraćaju u Stari vek, jer se on smatra kolevkom civilizacije” kaže Jovanović.

Radivoj Radić dodaje i da mnogi tvorci mitova iz daleke prošlosti ističu kako su „komunisti branili da se ono što su oni otkrili proučava, jer se istorija krila i menjala zarad bratstva i jedinstva”.

Kada se govori o srpskoj naučnoj istoriografiji Đokica Jovanović izdvaja Ilariona Ruvarca, jednog od naših prvih naučnih istoriografa koji je zbog svojih radova i pristupa vodio raspravu sa predstavnicima takozvanog romantičarskog pravca u koji je spadao i Pantelija Srećković.

„Oni su verovali u mnoge mitove koje je Ruvarac opovrgavao, a naročito im je smetao kada je negirao postojanje svete večere pred Kosovsku bitku, postojanje Miloša Obilića i činjenica da Vukašin Mrnjavčević nije ubio cara Uroša poslednjeg vladara iz kuće Nemanjića. Romantičari su Ruvarcu prebacivali da on negira srpsku istoriju i postojanje. On im je odgovara vrlo snažnom porukom da se sa istorijom ne možemo igrati kao što se deca igraju sa svojim igračkama, što je romantičare mnogo povredilo.”