Baset: Pas o kome je i Šekspir pisao

U Engleskoj je sigurno poznat od 16. veka jer ga Šekspir neverovatno precizno opisuje u Snu letnje noći: "Moji goniči boje peska sa teškim podbradkom, nisko spuštenim glavama skupljaju jutarnju rosu; iskrivljenih kolena, niskih stomaka, spori u potrazi, ali uvek ujednačenih glasova, koji odzvanjaju kao zvona."

Posle ukrštanja sa psom svetog Huberta, baset je u Velikoj Britaniji poprimio današnje karakteristike: kupolastu glavu, opuštenu kožu, obešene usne. Prvi engleski baset, uvezen je u Sjedinjene Države krajem 19. veka i postao je, nakon američke selekcije, najpoznatiji luksuzni i izložbeni pas. Mada deluje nespretno, baset je veoma okretan pas. To je dobar gonič zečeva, srndaća, kunića, čak i divljih svinja. Tvrdoglav je i mora se vaspitavati sa autoritetom. Baset je mio i umiljat saputnik, veoma nežan prema deci.

Ima veliku i proporcionalnu glavu, sa kupolastom lobanjom i veoma izraženom potiljnom kvrgom. Koža je opuštena, duboko izborana iznad luka obrva kada je glava spuštena. Nos je taman i najčešće crn, sa velikim, jako otvorenim nozdrvama.

Može biti i boje jetre, u skladu sa bojom dlake. Tamne usne obešene su ka napred i nazad, dajući njušci četvrtast izgled. Oči su smeđe, blago upale, sa vidljivim crvenilom, piše "Životinje.rs". Pogled im je tužan i zamišljen. Baršunaste uši su duge, postavljene nisko i nazad i vise u naborima, blago se savijajući unutra. Vrat je snažan, pravilno dug i dosta savijen, sa veoma izraženim podbradkom. Prednje noge su kratke, snažne i masivne. Na dubokim i punim grudima ocrtava se ispupčena grudna kost. Leđa su prava, a zadnji deo tela jako mišićav. Rep koji se nastavlja na kičmu je blago savijen i nosi ga veselo. Dlaka je kratka i glatka, gusta i uglavnom bele i braon boje, ali su dopuštene sve tipične boje goniča.

Pogledajte i: Argentinski pas: Veliki pas, veliko srce 

Američki vodeni španijel: Kovrdžavi cunjavac