Bela kuća i sve što ste o njoj hteli da znate

U Beloj kući postoje 132 sobe – ne uključujući kupatila kojih ima 35. Možete se popeti ili sići pomoću tri lifta ili osam stepeništa, na ukupno šest spratova. Dodajmo tu i 28 kamina, 147 prozora i 412 vrata, ali ne zaboravimo – teniski teren, stazu za trčanje, bioskop, kuglanu i bazen.

Da li ste znali da Bela kuća nije oduvek bila Bela?

• Ranije je nosila naziv Predsednička kuća ili Predsednička Palata. Kolokvijalno nosi naziv Bela kuća od 1815. godine, kada je okrečena kako bi se prikrili tragovi britanskog napada na Vašington. Britanci su zapalili Kuću, kao odgovor na američko podmetanje požara u kanadskom parlamentu. Teodor Ruzvelt 1901. godine odlučio je da će kuća nositi sadašnji naziv.
• Kuća je ponovo krečena 1994. godine. Za to je bilo potrebno više od 2000 litara farbe i 283 hiljade dolara.
• Samo dva sprata otvorena su za javnost. Dva od četiri nepristupačna rezervisana su za predsednikovu porodicu, dok su druga dva – podrumi.
• Kuću su zidali robovi i plaćeni radnici iz Škotske. Dizajnirao je arhitekta Džejms Hoben koji je pobedio na konkursu održanom 1792. godine. Tada je predsednik bio Džordž Vašington, ali nije doživeo da se useli u Belu kuću.
• Pre Građanskog rata, predsednička kuća bila je najveća kuća u Americi.
• Dnevno Bela kuća primi, u proseku, 6000 posetilaca.
• U Beloj kući zaposleno je petoro kuvara, sa punim radnim vremenom. Ako je potrebno, kuhinjsko osoblje može da servira kompletnu večeru za 140 gostiju, a predjelo za preko hiljadu.
• Bazen se nalazi ispod sale za novinare i napravljen je na zahtev predsednika Ruzvelta kome je plivanje bilo deo terapije za paralizu.