BEOGRADSKI BEZBEDNOSNI FORUM: EU nema kapacitet za geopolitičku igru sa Rusijom
EU nema kapacitet za geopolitičku igru na postsovjetskom prostoru zbog razlike između toga šta žele njene institucije, šta države članice, i da u rešavanju konflikata treba da učestvuje jedinsteno, poručili su učesnici panela Evropska unija i postsovjetski prostor na Beogradskom bezbednosnom forumu.
Kako je istakao Kristian Nitiu iz Londonske škole ekonomije, nedostatak kapaciteta EU najviše se vidi u funkcionisanju zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
Bezbednosni pristup EU Rusiji u pet faza
Te razlike, smatra Nitiu, podrivaju njene mogućnosti da se bori sa "zamrznutim" konfliktima na istoku kontinenta, i stvara plodno tlo za različite politike država članica prema istočnom susedstvu i Rusiji.
Za razliku od Mediterana, gde EU deluje kao jedini akter, na istoku je Rusija veoma važan akter koja nije voljna da prepusti svoju dominaciju u regionu.
On je, govoreći o evoluciji bezbednosnih pitanja u pristupu Evropske unije prema Ruskoj Federaciji i postsovjetskom prostoru, istakao da je taj odnos prošao kroz pet faza - od vrednosno orijentisanog pristupa promocije demokratije i ekonomske kooperacije, ka geopolitičkom, koji je usledio posle rusko-ukrajinskog konflikta.
Glavni razlog za promenu pristupa, kako je podvukao, jeste upravo zbog učešća Rusije u konfliktu sa Ukrajinom.
Članice EU radije učestvuju u mirovnim misijama nego kao deo EU
Hana Šelest iz nevladine organizacije "Promocija interkulturalne saradnje iz Ukrajine" govoreći o evropskom posredovanju i mirovnim operacijama EU rekla je da se članice pre same odlučuju da učestvuju u mirovnim misijama u pojedinim zemljama, nego da učestvuju u posredovanju kao EU.
Podseća i da se pojam medijacija ne pominje u Lisabonskom sporazumu. "Dugo godina nije bilo medijacije.... Prvi put je EU bila medijator u rusko-gruzijskom ratu", rekla je Šelest.
Šelest kaže i da je EU nakon balkanskih sukoba devedesetih godina pomislila da više neće biti kriza, te joj je onda bilo lakše da se uključuje u "daleke sukobe" nego da se bavi onim što joj je uz granice, kao na primer Ukrajina.
Naglasila je i da se smatra da u Ukrajini nije bilo medijacije EU, već samo pojedinih zemalja - Nemačke i Francuske. Međutim, kaže da kada je reč o sankcijama, neće ih uvesti Nemačka na primer Ukrajini, već će to biti sankcije EU.
ENP je pokušaj EU da se predstavi kao globalni akter
Panajota Manoli sa Egejskog univerziteta iz Grčke, govoreći o Strukturnoj snazi Evropske unije u okviru istočnoevropskog susedstva istakla je da je Istočno partnerstvo faza u evoluciji Evropske politike susedstva (ENP) na koju mnogo utiče njegov uspeh ili neuspeh.
Kako je objasnila, razlog tome leži u činjenici da je ENP stvoren 2004. upravo zbog transformacionih procesa i izazova koji su bili u istočnoj Evropi, a ne na njenom jugu.
"Istočno partnerstvo je takođe manifestacija napora EU iz tog vremena da sebe predstavi kao globalnog aktera", rekla je Manoli i dodala da je taj instrument osmišljen prevashodno kroz vizuru bezbednosti.
EU želi da transformiše društva koja žele da joj se pridruže, a ne obrnuto
Jozef Batora sa Univerziteta Komenski iz Slovačke govoreći o EU rekao je da će se onog trenutka kada Unija postane federacija pojaviti veća opozicija unutar nje. Kako je rekao, EU se postavlja prema susedima koji žele u nju da uđu tako da ta zemlja ako želi članstvo, mora da se uskladi sa standardima Unije.
To je, dodaje, racionalistički pristup, te da EU želi da transformiše društva koja žele da joj se pridruže.
"Zemlje koje žele da budu članice imaju kriterijume i standarde koje treba da ispune da bi postale članice", rekao je on i dodao da ima zemalja koje žure u EU, one koje to manje žele, ali da ima i onih koje postavljaju svoje uslove kako žele da se usklade sa EU.
Govoreći o Ukrajini i njenom putu ka EU, rekao je da ta zemlja ima mnogo problema, da je nekadašnji komesar za proširenje EU Štefan File pre dve godine sa svojim timom identifikovao 90-ak problema u raznim oblastima te da su tada predložili oko 60 rešenja.
Peti Beogradski bezbednosni forum, posvećen temi "Može li Evropa redefinisati sebe?" počeo je danas akademskom debatom, koja se odvija u partnerstvu sa Fondacijom "Fridrih Ebert", na temu "Da li je EU potrebna spoljna politika?".
