Beogradski liftovi - dotrajale šklopocije
Prosečan beogradski lift je star 38 godina, a ima i onih koji su stari po pola veka, a i dalje su u svakodnevnoj upotrebi. Liftovima se preveze više ljudi nego u gradskom prevozu, a ipak, nekako se o njima najmanje vodi računa.
Građani koji žive u višespratnicama u Beogradu najbolje znaju kakva je muka kada stane lift, pa moraju pešaka do svojih stanova. Zabeležene su i mnogobrojne nesreće koje su se dešavale zbog dotrajalosti ili neispravnosti liftova.
Nezgode se uglavnom dešavaju zbog ljudske nepažnje ali ni ona ne bi izazvala velike probleme da liftovi u Beogradu nisu u proseku stari 38 godina.
U penziju bi trebalo da idu sa 25 godina. Radni vek liftova, tvrde upućeni, može da se produži na 30 godina pod uslovom da se redovno i kvalitetno održavaju. Ali, čak 90 odsto liftova u Beogradu, navode stručnjaci koji ih servisiraju, zapušteno je toliko da bi trebalo da budu zamenjeni.
Priče o zaglavljivanju u liftovima su postale toliko česte, da se pričaju po beogradskih kuloarima, ali osim zanimljivih anegdota, postoje i situacije u kojima su se ljudi povređivali, a neki čak i izgubili život.
Praksa pokazuje da do većine nesreća u blokiranim liftovima dolazi kada zarobljena osoba, u panici, ne sačeka pomoć, već lomi staklo i pokušava sama da se izvuče, naročito u starim liftovima, gde je širina otvora i do 45 centimetara.
Nesrećni slučajevi
Javnosti je poznata tragedija koja se desila kada se muškarac zaglavio u liftu, pa pokušao da izađe, i poginuo. Do nesreće je došlo u stambenoj zgradi u ulici Ljube Didića, kada su stanari pokušali samostalno da pokrenu lift koji se zaglavio.
Poznat je i slučaj tridesetosmogodišnjeg Beograđanina koji je propao kroz četiri metra duboko okno lifta u zgradi u Ulici kraljice Marije 10, i tom prilikom dobio povrede glave i kičme. Ono što je zapravo pravi pokazatelj u kakvom stanju su naši liftovi je činjenica da je redovan servis tog javnog prevoznog sredstva obavljen samo dve nedelje ranije. Taj lift je star oko 50 godina.
Pre četiri godine u soliteru u Bulevaru Milutina Milankovića 32, mladić je upao u okno lifta i povredio vrat, nogu i rame. Kasnije se ispostavilo da je taj lift remontovan sedam meseci ranije i da je radio besprekorno.
Nažalost, ovo su samo neki od mnogobrojnih epiloga dotrajalih liftova u Srbiji.
Cena standardnog lifta oko 25.000 evra
Atest tek ugrađenog lifta važi za prvih deset godina. Neophodno ga je kontrolisati barem jednom godišnje, ali se to često propušta. O zameni tek nema ni govora, jer standardni lift za šestospratnicu, koji može da primi osam osoba, košta između 22.000 i 28.000 evra. Kad to čuju, stanari odustaju. Problem je i to što oni neće da angažuju stručne ekipe koje će kontrolisati ispravnost.
Od ukupno 12.000 liftova u prestoničkim zgradama „Gradsko stambeno preduzeće” se brine za 6.150, a godišnje primi više od 3.000 poziva zbog zaglavljivanja.
Vlasnici stanova finansiraju popravke
Vlasnici liftova su svi oni koji stanuju u zgradama i oni bi trebalo da plaćaju popravke i remonte.
Jer, kupovinom stanova preuzeli su i deo vlasništva nad zajedničkim prostorijama i uređajima i njihova je dužnost da ih održavaju iz sopstvenog džepa.
Šta kaže Zakon?
Na osnovu Zakona o održavanju stambenih zgrada, sve odluke o investicijama u višespratnicu donose se na osnovu vlasništva nad kvadraturom stambenog prostora. Popravke zajedničkih prostorija i instalacija vlasnici stanova mogu da povere „Gradskom stambenom”, privatnoj firmi koja se bavi održavanjem, vojnoj ustanovi ili da se samostalno pobrinu za to. Međutim, problem je u tome što je za takve intervencije neophodno da se formira skupština zgrade, a mnogi stanari to nisu učinili.
Najstariji ima 78 godina
Jedan od najstarijih liftova u stambenom objektu u Beogradu ugrađen je u zgradi u Višnjićevoj ulici 1935. godine. Za više od njih 300 ne zna se kada su postavljeni, a isto toliko njih je u upotrebi već pola veka. Najvremešniji se nalaze u višespratnicama u centru grada, na području opština Stari grad, Vračar i gradskom delu Palilule.
