Biće ulja - suncokret dobar
NOVI SAD – Suncokret na poljima širom Srbije u dosta dobrom stanju i ukoliko do žetve vremenske prilike budu povoljne može se očekivati prosečan prinos veći od 2,5 tona po hektaru, pa bi proizvedenog ulja moglo da ostane i za izvoz, rekao je rukovodilac Odeljenja za uljane kulture pri novosadskim Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Vladimir Miklič.
Ta uljarica je u Srbiji posejana na oko 170.000 hektara, što su nešto manje površine nego prošle godine, ali ako se ima u vidu razvoj i trenutna “kondicija biljaka“ i ukoliko bi do kraja vegetacije ostale okolnosti ratarima išle na ruku, možemo se nadati veoma dobrom rodu, mada ne rekordnom kakav je bio prošlogodišnji, ocenio je Miklič.
Na većini njiva pod suncokretom herbicidi su dobro delovali tako da nema korova ali opasnost biljkama, koje su uglavnom u fazama završetka cvetanja ili početka nalivanja zrna, mogla bi da usledi od eventualnog napada bolesti, poput bele truleži i drugih, kojima odgovaraju česte padavine u ovo doba godine.
Miklič upozorava da bi opasnost mogla da dođe i od najezde miševa i drugih glodara, koji su proteklih meseci već naneli znatne štete strnim žitima, pa bi ratari trebalo da budu oprezni i preduzmu odgovarajuće mere.
"Suncokret je sad najvažnije da ima desetak dana sunčanog vremena, bez kiše, šsto bi te neke eventualne infekcije biljaka zaustavilo“, naglašava on i ističe da bi takvi uslovi obezbedili dobru ovogodišnju proizvodnju te industrijske kulture i dovoljno sirovine fabrikama ulja.
Podsetivši da je prošle godine u Srbiji pod suncokretom bilo oko 190.000 hektara, sa kojih smo dobili ukupan rod veći od 600.000 tona, Miklič je napomenuo da ovog leta ipak ne možemo očekivati takav rekordni prinos, od 3,15 tona, ali možemo se nadati opet vrlo dobrom proseku od 2,5 tona po hektaru, ako ne bude dužih i obilnih kiša. Ocenjujući semensku proizvodnju u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, koja je na Rimskim šančevima kraj Novog Sada zasnovana na verovatno najvećoj i po izgledu najimpozantnijoj površini, na jednoj lokaciji, Miklič je istakao da ti usevi odlično izgledaju i obećavaju dobar rod i kvalitet.
"Očekujemo dovoljne količine kvalitetnog semena, kako najpopularnijih tako i nekih novih hibrida“, naglasio je Miklič i podsetio na Institutove hibride nove generacije poput "oskara“, "fantazije“, "orfeja“ dok se za iduću godinu uveliko priprema hibrid „konstantin“.
I u semenskoj proizvodnji može biti problema, pre svega zbog nepovoljnih vremenskih prilika, ali Institut proizvodi semenski suncokret ne samo u Vojvodini nego i u mnogim drugim klimatskim regionima ne samo u našoj zemlji nego u Evropi i svetu.
Tom "disperzijom proizvodnje smanjujemo rizik na minimum“, što je bitno ne samo za našu semensku kuću nego za poljoprivredu Srbije uopšte, zaključio je Miklič.
