Bitka za Fler-Korselet
Bitka za Fler-Korselet je bitka u okviru francusko-britanske ofanzive koja je održana u leto i jesen 1916. godine. Počela je 15. septembra i vođena je nedelju dana sa ciljem da uništi i suzbije masovne artiljerijske i pešadijske napade nemačke vojske.
To je bila treća i poslednja opšta ofanziva od strane britanske vojske tokom bitke na Somi. Strateški cilj nije postignut, ali taktički dobici su ostvareni: oslobođena su sela Korselet, Martipiuk i Fler.
Bitka je značajna zbog prve upotrebe tenka u ratovanju. To je bilo prvo učešće kanadske i novozelandske divizije na bojnom polju na Somi.
Projekat "Tenk"
Pod najvećim velom tajnosti projekta "Tenk", kako je kasnije postao poznat, projektovan je i izgrađen tenk u januaru 1916. Nešto manje od šest meseci posle prvih testova, general ser Daglas Hejg je hteo da pokrene prvi masovni napad tenkovima na dan početka bitke na Somi. Međutim, proizvođači nisu mogli da obezbede tenkove na vreme. Dva i po meseca kasnije, kada je planirana bitka za Fler-Korselet, tenkovi su isporučeni i Hejg ih je zajedno sa generalom ser Henri Ravlinson, koji je bio zadužen za 4. armiju, uključio u svoju bitku. Od samog početka za tenkove je veliki izazov bio teren, ali i to što je malo ljudi znalo njima da upravlja. Ipak, doneta je odluka da se pošalju svi raspoloživi tenkovi kojih je u tom trenutku bilo 49.
Bitka
Kanadski korpus debitovao je na Somi. Polazeći od ruševina vetrenjače Pozier, kanadska 2. divizija napredovala je ka luci koja se proteže od severa ka severoistoku, fokusirana prema utvrđenjima Korseleta. Kanađani su zabeležili značajan uspeh prvog dana, 15. septembra, napredujući oko 2 kilometra u početnim napadima.
Na jugu, na desnom boku gde je Hejg nadao, pokušavao je da probije odbranu i napravi rupu u nemačkim redovima i time omogući prodor konjici i proboj, napad nije uspeo. U ovoj oblasti utvrđenog položaja Nemačke poznatom kao "Četvorougao" zbog loših vremenskih uslova koji su sprečili letove aviona nije bilo moguće odrediti tačan položaj rovova, što je omogućilo Nemcima da odbiju napad 56. pešadijske divizije i 6. divizije 14. korpusa. 6. divizija je uspela da zauzme "Četvorougao" posle četvorodnevnih napada, a gardijska divizija odlučila se za napad, ali su bili zaustavljeni.
Do 15. septembra francuskoj vojsci 6. divizije bila je potrebna pauza nakon nedavnih napada kako bi se odmorila i obezbedila oružje, ali je pešadija napadnuta u 3 sata ujutru. Nakon 16. septembra 5. korpus proširio se na desnom boku. Obavljene su pripreme za francusko-britanski napad 21. septembra, koji je odložen za 25. septembar. Uprkos reorganizaciji, sam korpus izveo je dva iznenadna napada 18. septembra u blizini Komblesa i zauzeo ovu teritoriju.
Učinak tenkova bio je neujednačen. Od 49, samo 32 su bila u stanju da postignu postavljene ciljeve na bojnom polju. Na kraju, tenkovi su se u velikoj meri pokazali samo kao psihološko sredstvo, ohrabrujući napadače i zastrašujući odbranu. Taktički su dali malu prednost ili podršku napadačima, a i kada su bili uspešni teško su mogli da napreduju preko kratera na bojištu brže od hodanja tempom jednog vojnika.
