Boni i Klajd - heroji 20. veka

Lepuškasti Klajd Berou je rođen 24. marta 1909. godine u porodici siromašnih farmera iz Teksasa. Još kao dete pokazivao je sadističke sklonosti uživajući u mučenju životinja na farmi. Boni Parker je rođena 1911. godine u pobožnoj baptističkoj porodici. Otac joj je umro kada je imala četiri godine i porodica se preselila u Siment Siti u Teksasu. Bila je mala, zgodna devojka plavih očiju i svetle kose. Kada joj je bilo 16 godina udala se za Roja Torntona, huligana iz Dalasa, ali je brak brzo razveden jer je on osuđen na kaznu zatvora od 99 godina zbog ubistva. Njena majka je bila oduševljena kad je upoznala Klajda Beroua, misleći da će on pomoći Boni da preboli razvod. Boni je tada imala 19 a Klajd 21 godinu.

Njihova veza nije dobro počela. Prve noći kad je Klajd posetio Boni uhapšen je zbog sedam provala i krađa automobila. Osuđen je na dve godine, ali je pobegao pošto je Boni uspela da mu doturi pištolj u ćeliju. Ponovo je uhvaćen posle krađe na železničkoj stanici, samo nekoliko dana posle bekstva. Tada je osuđen na 14 godina zatvora. Život u zatvoru u Teksasu bio je surov i izuzetno težak. Razočaran što ne može napolje, Klajd je naredio jednom zatvoreniku da mu sekirom iseče dva prsta. Pušten je i na štakama je otišao pravo kod Boni.

Kako bi udovoljio Boninoj majci, zapošljava se u Masačusetsu i pokušava pošten život. Ipak, nije mogao da podnese udaljenost od kuće i uskoro se obreo u Dalasu. Boni je na tri dana pre toga pobegla od kuće i upustila se u život pljačkaša i ubica. Pridružuju im se Klajdov prijatelj Rej Hemilton i dvojica drugih ljudi.

Prvo ubistvo su počinili u aprilu 1932. godine, kada su za beznačajnu sumu od 40 dolara ubili Džona V. Bačera, juvelira iz Hilzboroa, Teksas. Boni je provela izvesno vreme u zatvoru zbog sumnje da poseduje ukradena kola, ali je u nedostatku dokaza puštena bez kazne posle tri meseca. Za to vreme su Klajd i njegovi ortaci surovo ubili šerifa i njegovog pomoćnika iza dvorane za igru. Njihov najveći plen bio je 3.500 dolara, koje su ukrali na benzinskoj pumpi u Grand Preriju. Boni i Klajd su odlučili da to proslave i pošli su na izlet motorom po Misuriju, Kanzasu i Mičigenu, odsedajući u vrhunskim hotelima i hraneći se u najskupljim restoranima.

No, na njihovo čuđenje, novac nije dugo trajao. Vratili su se opet sitnim zločinima, ubijajući za tričave sume novca. Boni je hladno pucala tri puta u stomak kasapinu u Teksasu, pre nego što ga je opljačkala, a Vilijem Džouns, šesnaestogodišnji član bande, je ubio sina vlasnika automobila koji ih je uhvatio u krađi. Pucanje i ubijanje su im postali automatski refleks. U martu 1933. godine, bandi se pridružuju u Misuriju Klajdov brat Bak i njegova žena Blanš. Jedva su uspeli da izbegnu hvatanje u stanu u kome su odseli i tom prilikom su bežeći ubili dva policajca.

Od tada za begunce više nigde nije bilo sigurno i oni se sele iz grada u grad, a usput pljačkaju i ubijaju. Bili su svesni da neće dugo ostati na slobodi, a Boni je u stvari u svojoj poemi „Priča o Boni i Klajdu" predvidela njihovu smrt. Najviše ih je plašilo što više neće videti svoje roditelje za koje su oboje bili duboko vezani.

Blizu Velingtona, Teksas, njihov automobil je pao u provaliju. Klajd i Džouns su izašli čitavi, ali je Boni zadobila ozbiljne opekotine kada se auto zapalio. Spasio ju je jedan lokalni farmer. Banda se nekoliko dana skrivala kod farmera i njegove porodice, koji su uskoro postali sumnjivi i pozvani u policiju. Još jednom su se begunci izvukli uz pucnjavu i ponovo im se pridružuju Bak i Blanš. Boni je bila već ozbiljno bolesna.

U julu banda odlučuje da se odmori u turističkom kampu u Misuriju. Tu ih je opkolila policija. Bak je pogođen u slepoočnicu, a Blanš je staklom povredila oči. Neizrecivo gladni, sa dve obolele žene i Bakom na samrti, zaustavili su se da kupe hranu. Za neki minut im je policija bila za petama i Bak je pogođen u bedro, rame i leđa. Policija ga je posle pucnjave pronašla u travi, dok je njegova žena jecala nad njim. Bak je umro u bolnici posle šest dana, a Blanš je osuđena na kaznu zatvora od 10 godina. 

Boni i Klajd su sledeća tri meseca proveli beznadežno bežeći pred policijom, ali ih sreća nije poslužila. Njihov automobil, marke Ford V-8 sedan, je 23. maja 1934. godine opkolilo šest policajaca. Kola su izbušena sa 87 metaka i oni su odmah umrli, krvavih i smrskanih tela. Klajdu je tada bilo samo 25 a Boni 23 godine. Neverovatno, ali slavna legenda o okrutnim ljubavnicima je tek tada počela. Ogromna masa okupila se na njihovom pogrebu u Dalasu, uzimajući cveće sa kovčega za uspomenu. Vreme nije moglo da izbriše sećanje na njih i uprkos njihovim grubim, svirepim podvizima, mnogi ih pamte kao heroje.