SVE ILI NIŠTA: Cipras dao ponudu zemljama evrozone
Vlada u Atini saopštila je da će se problemi oko dugova rešiti ovim predlogom, a obavljeni su i telefonski razgovori sa Angelom Merkel.
Grčki premijer Aleksis Cipras predstavio je danas predlog svoje vlade za "postizanje korisnog sporazuma" s poveriocima.
Cipras je predlog predstavio u telefonskim razgovorima s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, francuskim predsednikom Fransoa Olandom i predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom.
Konačno rešenje
Vlada u Atini saopštila je da bi taj predlog trebalo da dovede do "konačnog, a ne prelaznog rešenja" problema s dugom Grčke na vanrednom samitu EU u ponedeljak, ne precizirajući da li su to novi predlozi koje traže kreditori - Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska centralna banka (ECB) i Evropska unija (EU).
Cipras u Briselu
Vođe država zone evra, te i vlada u Atini, sutra će u Briselu izaći s ponudama "sve ili ništa", u, izgleda, poslednjem pokušaju da se ukloni velika pretnja izlaska Grčke iz ekonomsko-monetarnog sistema jedinstvene evropske valute što bi bez sumnje imalo veoma loše posledice po zonu evra, celu EU, pa i svetsku ekonomiju.
Cipras večeras putuje za Brisel, naveli su izvori bliski grčkoj vladi i dodali da je grčki premijer i juče razgovarao s Junkerom.
Vanrednom samitu EU o Grčkoj, koji se u ponedeljak održava u Briselu, prethodiće sastanak ministara finansija zemalja zone evra.
Pregovori sa kreditorima
Isti izvori su rekli da s Ciprasom za Brisel ide i ministar zadužen za pregovore s kreditorima Euklidis Cakalotos.
Cipras danas popodne razmatra s članovima svoje vlade predloge za samit u Briselu, za koje se veruje da su nove varijante predloga koje su poverioci do sada odbijali.
Grčka pregovora s kreditorima o isplati ranije obećane tranše kreditne pomoći od 7,2 milijarde evra, a do 30. juna treba da isplati 1,5 milijardi evra duga Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), a već od ponedeljka počinje isplata penzija i drugih redovnih davanja što je grčke banke već dovelo do ivice pucanja.
Grčka i kreditori ne mogu da se dogovore o uslovima za isplatu tranše kojom je trebalo da se završi paket kreditne pomoći, ugovoren još 2010. godine. Glavni kamen spoticanja su dodatne reforme i uštede koje poverioci zahtevaju od Grčke, a ona ih u tom obliku ne prihvata.
Pročitajte i:
