Da li bi uspeh ofanzive ISIL-a u Iraku mogao da doprinese pobedi Bašara El Asada u Siriji?
Građanski rat u Siriji je otpočeo 2011. godine pre svega kao serija protesta protiv režima Bašara el Asada i partije BAAS, da bi potom prerastao u otvoren oružani sukob između vlade i pobunjeničkih grupa predvođenih Slobodnom sirijskom armijom.
Slobodna sirijska armija se sastoji od velikog broja pobunjeničkih grupa koje se finansiraju vojno i materijalno donacijama iz zalivskih zemalja Saudijske Arabije i Katara, dojučerašnjeg saveznika sirijskog predsednika Turske i donacijama iz zemalja gde ima muslimanskog stanovništva.
Početkom 2012. godine ISIL počinje intenzivno da se bori u Siriji i počinje da donosi značajnu prednost pobunjeničkoj strani. Grupa je ostvarila značajne dobitke i stavila pod kontrolu velike delove severne i centralne Sirije i promenila tok sirijskog građanskog rata. Situacija se menja krajem 2013. godine, kada su otpočeli intenzivni sukobi među pobunjenicima. Pobunjeničke grupe su se okrenule protiv ISIL-a zato što su previše ojačali i počeli sebe da tretiraju kao posebnu državu i sprovode apsolutnu vlast na teritoriji koju kontrolišu. Čak je i Al Kaida prekinula sve odnose sa ovom frakcijom zbog surovosti, nepoštovanja običaja ratovanja i neposlušnosti njenih članova. Najbitnija stvar za ISIL je kontrola četiri pogranična grada sa Turskom: Atmeh, al-Bab, Azaz i Jarablus, što im omogućava neometan ulaz i izlaz iz Sirije u Tursku.
Početkom 2014. godine ISIL prebacuje težište svoje borbe u Irak zauzimanjem delova provincije Anbar i preuzimaju kontrolu nad gradovima Faludža i Ramadi. Grupa je otpočela velike operacije početkom juna i uspela je zauzme Mosul, drugi po veličini grad u Iraku sa preko 1,8 miliona stanovnika i primorala 500 hiljada ljudi na bekstvo iz grada. Nakon zauzimanja Mosula nastavili su dalje napredovanje ka Bagdadu, i osvojili su rodno mesto Sadama Huseina, Tikrit, koji je na 200 kilometara od iračke prestonice. Prema poslednjim informacijama sa terena, ISIL je preusmerio svoju ofanzivu od napredovanja prema prestonici i okrenuli se ka zauzimanju severozapada zemlje, što je rezultovalo padom Tal Afara.
Nakon vojnih uspeha i osvajanja Mosula Sirija i Iran su prvi ponudili pomoć u odbrani ostatka Iraka od ISIL-a iz nekoliko razloga: žele da sačuvaju šiitsku vladu iračkog premijera Nurija al Malikija, i odbrane šiitsko stanovništvo koje živi mahom u južnim delovima Iraka. Drugi razlog je namera Sirije i Irana da priključe Irak svojoj koaliciji i na taj način spreče dalje jačanje sunitskih terorista. Sirijsko ministarstvo spoljnih poslova je izdalo saopštenje da je terorizam koji je podržan spolja, s kojim se naša braća u Iraku suočavaju, isti onaj koji na svojoj meti ima Siriju. Damask je spreman da sarađuje s Irakom da se suoči sa terorizmom, zajedničkim neprijateljem.
Sirijska vojska je zadnjih dana krenula u intenzivnu kampanju povratka izgubljenih teritorija i uspela je da preuzme kontrolu nad strateškim gradom Kassabom koji se nalazi uz tursku granicu, na prostoru severozapadne provincije Latakija. U gradu Kassab većinom žive etnički Armenci nad kojima je izvršen pokolj nakon što je grad pao u ruke terorista pre par meseci. Sirijske vojne snage su uspele da odbace teroriste iz Al Nusra fronta i nateraju ih u povlačenje ka planinskom regionu Jabal al-Akrad. Takođe, u poslednjih par dana vojne snage su otpočele sa bombardovanjem Alepa kako bi izvršile dodatni pritisak na pobunjenike koji kontrolišu delove najvećeg grada u Siriji.
Ukoliko Sirija, Iran i Irak uspeju da se dogovore oko zajedničke akcije protiv ISIL-a mogu da zadaju veliki udarac ambicijama kako sunitskih terorista, tako i njihovim finansijerima pre svega iz Turske, Saudijske Arabije i Katara.