Da li smo u čitanju bolji od statistika?
Živimo u doba tehnologije koja se sve više razvija i malo nam ostaje vremena kako bi se posvetili sebi i svojim zadovoljstvima. Jedna od relaksacija je i uživati u prirodi uz neku dobru knjigu. Po statistikama, poražavajuće je koliko ljudi u Srbiji malo čita knjige, posećuje knjižare i Sajmove ili čak ima sopstvenu biblioteku, a posebno kada se sazna da godišnja članarina u bibliotekama iznosi do 1000 dinara, kao i da uvek možemo pozajmiti knjige od prijatelja.
Da li zbog nemaštine i loše finansijske situacije, ili pak zbog nekih drugih stvari koje nas okupiraju, čak 75-80% odraslih ljudi, po istraživanjima u poslednjih godinu dana nije pročitalo ni jednu knjigu koja bi im koristila za posao i samoobrazovanje, dok je 60% ljudi pročitalo samo jedan bestseler.
Ipak, statistika je jedno a stvarnost sasvim druga. Poslednjih godina se primećuje porast interesovanja za beletristiku, dok je još uvek manja potražnja za naučnim knjigama. Čitaoci prednost daju stranim piscima više nego domaćim, popularniji su romani, istorijske knjige, književnost, knjige za decu, publicistika... Veliki uspeh imaju i naslovi koji su doživeli ekranizaciju pa je sve više onih koji uz premijeru dobrog filma kupuju i knjigu.
Svesni smo koliko je bitno da se deca edukuju još od malih nogu i uz pomoć slikovnica i bajki grade svoj fond reči. U današnje vreme, izgleda da je nekako najlakše decu smestiti ispred televizora ili im dati neku mobilnu igru u ruke, pa tako samo 20% domaćinstava sa decom do pet godina ne poseduje ni jednu dečiju knjigu. Osnovci i srednjoškolci, po tradiciji, čitaju samo kad moraju - oko 30% školaraca priznaje da ne čita knjige na raspustu.
U Beogradu je već naširoko poznat tradicionalni oktobarski Sajam knjiga i izdavača, koga svake godine poseti oko 150.000 posetilaca. Ono što ga čini drugačijim je svakako pristupačnija cena knjiga, veliki izbor popularnih naslova, antikvarnih knjiga, odabir jedne zemlje kao domaćina Sajma i dovođenje poznatih pisaca kako bi promovisali svoju zemlju, kulturu, potpisivali svoje romane i družili se sa svojim čitaocima.
S obzirom na to da je, kako tehnologija sve više napreduje, u svetu velika potražnja za e-knjigama (knjige u pdf formatu koje se mogu čitati preko smatfona, tableta i e-readera), sve više ljudi u Srbiji se odlučuje i na ovaj vid čitanja. Prednost e-knjiga je u dostupnosti, lakšem pretraživanju i mogućnosti naručivanja online i naravno, kako u Srbiji piraterija još cveta, besplatnom preuzimanju preko interneta. Sa samo par klikova možete je naručiti preko online knjižara ili skinuti sa nekih share fajlova a izbor knjiga je zaista neograničen.
Iako je čitanje e-knjiga u porastu, još uvek ima ljubitelja mirisa hartije i štampanog izdanja, tako da je odnos 50%-50%.
Statistika
Deca
44% dece uzrasta od tri do pet godina pohađa bilo koji vid predškolskog programa;
20% domaćinstava sa decom do pet godina u Srbiji nema nijednu dečju knjigu;
(Podaci Unicefa)
Srednjoškolci
1/3 čita samo kad mora;
29,5% nije proćitalo nijednu knjigu tokom poslednjeg raspusta;
25,7% pročitalo u istom razdoblju više od dve knjige.
(Podaci Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka)
Odrasli
10% - 15% pročitalo jednu do tri knjige u poslednjih godinu dana;
1,5% pročitalo u istom razdoblju više od 12 knjiga (više od jedne knjige mesečno u proseku);
7% nema nijednu knjigu u kući;
8,5% ima više od 400 knjiga;
10% kupuje bar jednu knjigu mesečno.
(Podaci Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka)
Malo nam treba da ovu, zaista poražavajuću statistiku promenimo u našu korist. Koju ste vi dobru knjigu pročitali u poslednje vreme?
