DA PREPUKNE SRCE: Ako umremo od raka, šta će moja deca?

Razlog tome je što su u šest meseci oboje oboleli od raka.

Do pre dve godine porodica Gordić išla je punim jedrima kroz život, a onda su se jedra slomila. Roditelji četvoro dece, od kojih najmlađi Dušan ima samo četiri godine, oboleli su od opake bolesti, sa kojom se i danas bore.

„Nesreća je zakucala na naša vrata kada je mom Siniši 2013. godine dijagnostikovan tumor na mozgu. Lečenje i oporavak do danas nisu završeni i on nije dobro. A onda sam se i ja razbolela. U martu 2014. lekari mi postavljaju dijagnozu brzorastućeg malignog tumora dojke. Tada je počeo pakao, hemoterapije, ali i nova dijagnoza. Karcinom se proširio, metastazirao na pluća i kosti“,  priča hrabra Dragana, kojoj je najbolnija činjenica da se sve to dešavalo pred očima njene tri ćerke i malog sina, prenosi Blic.

Teodora (16), Silvija (13) i Ivana (12) na sebe su preuzele sve kućne poslove i čuvanje malog Dušana. Kako bi svojim roditeljima olakšale, u školi nižu same petice.

"Ivana je odličan džudista i prošle godine je bila druga na republičkom takmičenju. Prošle nedelje je na Svetosavskom takmičenju osvojila zlato. Kako smo dugovali pare njenom klubu, ona je to sama platila od nagrade koju je osvojila. Mojoj deci je najteže. Oni nemaju normalno detinjstvo. Povučena su i opterećena. Njihovo detinjstvo prolazi pored nas. Provode ga kuvajući, čisteći i pazeći na brata", priča kroz suze Dragana.

Selo pomaže

Građani Stepanovićeva organizovali su humanitarni koncert „Budimo ljudi“. Ulaznica je koštala 200 dinara, a sav prihod je namenjen porodici Gordić

Kako kaže, njima je najveća trauma kada mama legne da se odmori. Tada pomisle da joj je opet pozlilo i da je nešto boli.

"Suprug je zaposlen u novosadskoj proizvodnoj firmi „Europrima“, a ja u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Kolege su nam već nekoliko puta pomogle i prikupile novac za pomoć. Međutim, mi imamo veliki problem. Podigli smo gotovinske kredite od 5.000 evra i 180.000 dinara u dve banke kako bismo renovirali kuću i sada smo u problemu da te dugove vratimo jer smo oboje na bolovanju, a treba decu hraniti, oblačiti, slati u školu", priča Dragana, koja ne prestaje da se pita šta će se desiti sa decom ako se njoj i suprugu desi najgore.

Porodica strahuje da, ako umre jedno od njih ili umru oboje, njihove dugove neće imati ko da vrati, a jedina vredna stvar koju imaju je kuća.

"Sve što želim jeste da ozdravim i doživim da vidim svoju decu kao ostvarene ljude. Još jedna želja, ako prva ne uspe, jeste da im ne ostavim dugove zbog kojih bi im neko uzeo krov nad glavom. Znam da zvuči neskromno, jesam se zadužila, ali ne za skup auto, već za bolji život svoje dece. Ali život ne misli tako, on ne štedi i nema emociju, on teče sa mnom ili bez mene", kroz suze priča Dragana.