GMAR HATIMA TOVA: Sa zalaskom sunca počinje JOM KIPUR, najsvetiji praznik kod Jevreja
Večeras sa zalaskom sunca otpočinje praznik Jom Kipur, koji Jevreji smatraju najznačajnijim danom u godini.
U beogradskoj sinagogi će tim povodom biti održana molitva, a nakon toga i obredni obrok. Glavnu pretprazničnu molitvu služiće rabin.
Jom Kipur pada desetog dana meseca Tišri po jevrejskom kalendaru, i sa njim se završava period Velikih Praznika.
Služba za Jom Kipur počinje molitvom "Kol Nidre", koja je ustvari jedna "aramejska deklaracija", a "recituje" se, odnosno peva, u sinagogi pre početka večernje službe za Jom Kipur (mora biti pre zalaska sunca).
Post i molitva
Jom Kipur, poznat i kao Dan pokajanja, smatra se najsvetijim i najsvečanijim jevrejskim praznikom.
U osnovi praznika je "pokajanje" i "pomirenje". Jevreji tradicionalno obeležavaju ovaj sveti dan 25 - časovnim potpunim postom i posvećenoću molitvama.
Hrana, piće, kupanje, poslovi sa uljem (miropomazanje, trljanje, mazanje, čak i dodirulja), i bračni odnosi su zabranjeni. Post počinje po zalasku sunca, a završava sa početkom noći narednog dana.
U Izraelu se u to vreme ne voze automobili, pa zagađenost vazduha opadne za 95 odsto.
Ne gleda se televizija, niti sluša radio.
Ne obuva se obuća od kože. Nema ni umivanja i pranja, peru se samo oči mokrim prstima. Oblači se u belo, žene belim pokriju glavu, to je boja žalosti.
Jevreji se međusobno pozdravljaju posebnim rečima - Gmar hatima tova, što znači da vreme pripada pojedincu, već Bogu.
Dve trećine Jevreja u Izraelu posti, među njima i oni koji sebe ne smatraju verujućima. Turisti i strani radnici, drugih narodnosti, iz obzira prema domaćem stanovnitvu, takođe poste, ili bar ne jedu na javnom mestu.
