Danas se čeka pravoslavna Nova godina - Mali Božić

Početak nove godine po julijanskom kalendaru odnosno 14. januar po gregorijanskom kalendaru je spomen na obrezanje Hristovo i praznik Svetog Vasilija Velikog.

Pravoslavne crkve koji vreme i dalje računaju po starom, julijanskom kalendaru, a to su Jerusalimska, Ruska, Srpska, Gruzijanska patrijaršija i Sveta Gora Atonska, 14. januara proslavljaju praznik obrezanja Hristovog, zatim spomen na Svetog Vasilija Velikog – jednog od najobrazovanijih otaca hrišćanske crkve, ali i početak nove kalendarske godine.

U rang najznačajnijih hrišćanskih praznika 14. januar svrstan je zahvaljujući spomenu na obrezanje Hristovo, kojem su u osmi dan po rođenju podvrgavana sva jevrejska deca, piše sajt Eparhije Banjalučke.

U našem narodu praznik posvećen Obrezanju Gospodnjem naziva se i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na današnji dan ponavljaju neki obredi i radnje svojstveni praznovanju Roždestva Hristovog. U nekim krajevima, na primer, na taj dan spaljuju se ostaci badnjaka. Kao što se za Božić mesi česnica, za Mali Božić se mesi poseban obredni hleb vasilica, u koji se stavlja zrnevlje mnogih žitarica, bundeve, pasulja, bobice drena –za zdravlje i metalni novčić – simbol bogatstva i sreće.

Taj neki nazivaju i srpskom novom godinom. U našem narodu se veruje da se danas ne treba svađati, jer u protivnom ljude će cele naredne godine „terati baksuz”, dok se u nekim krajevima veruje da se danas posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.

Treći od današnjih spomena je praznik Svetog Vasilija Velikog, krsna slava mnogih porodica i nekih esnafa, a u našem narodu se naziva Vasiljevdan. Slavi se u spomen na jednog od najobrazovanijih otaca hrišćanske crkve, koji je 15 godina u Atini učio filozofiju, retoriku astrologiju i ostale nauke pre nego što je u tridesetoj postao hrišćanin. Iako je živeo samo 50 godina, ostavio je mnogobrojna značajna dela: bogoslovska, kanonska, apologetska i službu koja je po njemu nazvana liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se služi na današnji praznik i još devet puta u godini. Vasilije Veliki bio je 10 godina episkop Kesarije u Kapadokiji, a upokojio se 1. januara (po julijanskom kalendaru) 379. godine.

Običaji

Na Mali Božić valja spaliti ostatke badnjaka.

Kada u ponoć sat otkuca 12 puta, neko će otvoriti prozor i ukoliko je godina bila loša izgovoriti "bilo, ne ponovilo se", neko će pomisliti želju ili poljubiti dragu osobu. Ima i onih koji će se potruditi da u novu godinu uđu bez dugova i poravnatih računa, a biće i onih koji će gledati da im budu puni i novčanik i trpeza.

U skorije vreme Srpska nova godina se proslavlja po svim načelima primljenim sa Zapada po kojima se dočekuje i Nova godina 31. decembra: organizuje se slavlje u restoranima ili kod kuće, uz mnogo jela, pića i pucnjave, a u ponoć ljudi jedni drugima čestitaju i žele sreću u sledećoj godini. Međutim, nekada je ovaj dan u našem narodu imao dublje magijsko i religijsko značenje, a neki od tih običaja zadržali su se do današnjih dana.

Pa tako, stari pripovedaju da novo leto valja dočekati budan, a da neudate devojke gataju ukoliko žele da znaju da li će se te godine udati i za koga. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, stoji u smeru suprotnom od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, udati se.

Prema različitim književnim izvorima o običajima i verovanjima kod Srba, mnogi božićni obredi i radnje su ponavljani ili imali svoj završni deo o Malom Božiću, počevši od običaja da se na raskršćima pale vatre (Vojvodina), do spaljivanja ostataka badnjaka (Hercegovina). Na ovaj dan mesio se kolač, sličan česnici, koji su obično nazivali "vasilica". Kolač se često šarao sa tri uvezane trske ili sa tri crvenim koncem uvezane drenove grančice, koje su, po narodnom tumačenju, predstavljale Sveto trojstvo.

 Verovalo se, u pojedinim krajevima, da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno. U nekim krajevima umesili bi kolač s rupom u sredini i natakli ga volu na desni rog. Zatim su gledali kada vo zatrese glavom na koju će stranu kolač pasti: ako padne na donju stranu verovalo se da će godina biti rodna, a ako padne na gornju letina neće dobro roditi. Ovog dana ne valja se ni sa kim svađati, jer će ljude cele godine terati baksuz. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.