DANAS SU SVETI VRAČI: Ako slavite ove svece bićete zdravi i sposobni za rad tokom cele godine
Praznik svetih vrača Kozme i Damjana obeležava se danas u hramovima Srpske pravoslavne crkve, pravoslavnim domovima, ali i u mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama koje svetitelje slave kao zaštitnike svoje profesije.
Prema predanju, sveti Kozma i Damjan, živeli su besprekorno, dobivši od Boga dar isceljivanja i dajući zdravlje ljudima sa bolesnom dušom i telom. Lečili su sve bolesti, izgonili zle duhove i to bez ikakve nagrade, po Hristovoj zapovesti: "Zabadava dobiste, zabadava dajite". Zbog toga su ih i nazivali "besrebrenici".
Ovako se slava Svetih vrača koja pada na 14. novembar, definiše u hrišćanskim spisima. Slavi se u celoj religioznoj zajednici i to je svetkovina lekara, jer vračati znači lečiti.
Bolesnici se zavetuju Svetim vračima da će ih svetkovati ukoliko ozdrave
Sveti vrači u narodu se praznuju dva puta godišnje: pored novembarske, tu je i letnja slava 14. jula. I letnji i jesenji Sveti vrači obeležavaju se sa uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine. Bolesnici se zavetuju Svetim vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave.
Pod uticajem tradicionalnog uvažavanja lekarskog poziva koje datira od antičkih vremena, poštovanje svetih vrača Kozme i Damjana bilo je rasprostranjeno u hrišćanskom svetu od samog početka. Već u petom veku, braći su posvećene mnoge crkve, a brojni hodočasnici posećivali su njihov grob u mestu Fereman u Mesopotamiji.
Kult svetih vračeva nastao je posle čudotvornog ozdravljenja cara Justinijana, što je, kako se verovalo, bilo njihovo delo. Iz Carigrada se kult svetog Kozme i Damjana preneo do Rima, gde je u njihovu čast početkom šestog veka sagrađena monumentalna bazilika, dok su na Zapadu dvojica svetih lekara vekovima biti zaštitnici brojnih medicinskih, posebno hirurških udruženja, bolnica i pojedinih uglednih porodica.
